Подунавка Земун

'

К|1. 10. —<=^§) У Зејџуцу 8. Марта. — 0 81511.

|]|)од6ј)оити <е може кодч, сваке «. к. поште. Изт. внутрености Србив нека изволе у илаћенимђ иисмама сг нонпима на кгњижару Госп. В. ЗЗаложића обрагитн се.

ТГодунавка излнзм сваке Субпте у вече, и кошта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безг поштајжне Г7, поштаринолт. 1 ф . више.

ГрбскШ 1а»р-в> €'-е"1гв|:аш«». (Свршетакг.) У в[).то лепои Фнгури предстаплл нвмг сс цареиг полазакг и растанакг са царицомг. Сз г нце се купа у мору закривено тананомг магломг; „НЈјга чека краЛ мора зорица, У крилу Јон олч. злата нбука, По нбуцн бисер-роса пала, Ето сунца лредЂ зорицу тета, Зорица се зарумени стидомг, Загрли е оно нрко сунце И целина одт> злата нбуку." Но то шб нрко сунце што се у мору к} г па, већт, се то царг Дз шанг облачи у дарско-воиничко одело; магла, то су бели двори царери; зорица сн златномг абукомг: то е царица Ронсанда са чедомг своимг ненкилг Урошемг; „Ше роса по Урошу пала, Веће сузе царице Роксннде!" Царг опраштагоћи се сг лмбомг овако 1оа на по.ходз' говори: „Чуваи мене ненка Уроша. Землви буди мати, ка Урошу, Да на маику чеда незаплачу, Ако Богг да и срећа гоначка, Лепимг ћу те даривати даромг, Златномг круномг одг пола свјета, Бмћешг мене поносна царица, У Стамболу раго земалБскоме!" И сг тужнимг срцемг 1ои1г тужнјго лгобу оставлнгоћи, одлази, а за нвимг кралк Вукашинг и остали великаши. Дошавшп у Косово, царг Душанг поздравлн воиску свого, каже ши, како Дариградг мора проиасти а са пропашћу- н-ћговомг скопчана е и пропаств царства србскогг, и ако се они непотруде на време Цариградг ј г свое руке прихватити, Турци ће га зацело освопти. Верна и на победе навикнута воиска овако цару свомг одговара: „Недаи. царе, сви некг изгинемо А за в-ћру и за србско царство, Да намг споменг неостане клетвомг!" Даворје заече, воиска се почие кретаги с* Косова : „Залгола се по Коеову воиска Кано страшни по мору таласи, ВоГтоде се предг воиске сгавшие, СвакЈи свого вопеку поведоше,

Понанпрједг србскји царг Сгћпане, Одлећеше граду ЦариградЈ'." Овде садг долази една врло лепа народномг духу одговарагоћа епизода, како виле издалека воДску гледаго а немогу да погоде шта е? „Милии Боже, чуда големога ! Што ли се е расрдило сунце, Те е свого стазу оставило, Одг запада кг истокј ' се креће, С' собомг води змае и облаке, А у ивима мун^ћ и громове? Одг грмлнве уши заглунуше, А одг мун1ј очи зас1;нуше: Да л' ее закле землго проломитст, Диваиг сгннтг у прахг развенти ?" 'Гако се виле међу собомг разговараго и мисле да ихг нечуе нико: „Ал' то чуше до три светитела, Светни Петарг и светми Никола, И са НБИма громовникг Илја;" Па имг казуе све по реду шта е и како е: „Што л' ће царе св-ћта порушити, Кадг му мисли дивномг царовати?" Одвећг е лгобопитанг и онаи понвг, где се свеци између себе разговараго. СветнВ Никола пита: „Браћо мон, до два светила! '([ самв путникг, те путнике примамг, Да се НБИма у неволБИ на1;емг; И.пн ће громе уставлнти, Плаху кишу и огн&не мун-ћ ; Ал' тн, брате, Петре светителго! Што л' остави часногг раа двери?" А светнК ГЈетарг имг одговара, како е и онг ношао „подг Цариградг за царевомг воискомг," „Градг безг крви узети се неће, Да се нађемг полго на ограшго, Да прибирамг сиротице душе, Да ихг водимг раго небеекоме." Певацг као да 6б 1 радг овде живо намг предг очи етавити силу и евенадмоћну властв божанску; „Виле зборе како оне мисле, СвецБ1 мисле како е прилика, А са.иг Госнодг свого волго знаде." Садг се уедаипутг небо наоблачи и удари киша еа енегомг: „За сшегомг мразг притеже лготнв, ПрЈонуше токе за елеке,

А елецн за танке кош.у.тћ, А кошул-ћ за плећа гоначка." Али вовека нехае зато, ерг е „оганБ срце у гонака" „Оганв гори, снЈегг се растапа, Те с' одг паре густа магла диже, На е густа помрчала сунце, БЈелг даиакг у ноћв иретворила, Неможг виђетг перна буздована, Ни злаћене грвве у конвица, А некмо ли другг познати друга !" Угледавши желБнимг очима полћ Давор -пол -ћ, овако гонакг изг цареве воВске одг радости попева: „Ои давори, по.гћ Давор-пол-ћ! Ниси ваке госте дочекало, Одкако си на снетг постануло! А што те е магла притиснула, Твое дивне госге посакрила: Тн нетужи по.гћ племенито, Сз'тра ће ти л-ђпше гранут' сунце, Тебе едно, нама два сунашца, бдно с' неба, друго са землБице, Те насг оћешг л-ћпше угледати." „Истомг гонакг п^ћсму довршуе, ДругЈи му се грломг одазива, Братацг брата пћсмомг разговара, Те с' весели сва царева воиска." Усредг весела и песама наеданпутг гласг дође, да се царг тешко разбол-ћо: „Лгото га е заболћла глава, Те е боланг на постелго пао, А у срдцу авазг изгубш." Воиска упрепашћена гласомг овимг пита впле: Хоће ли Ш1 царг пребол-ћти ? А виле одговараго: „У гори намг нестануло била, Нема лека, иребол-ћти неће!" „Кадг то зачу сва царева воиска" Сва е воиека Богу протужала. На ову прекомерну ту|у авлн се светиГг аранђео у виду лабуда, кои лети „одг светинћ одг брусалима," „Онг неноси утву златокрилу, Већг подг криломг кнБигу судбеницу, Нраво иде цару иодг шатора Накг му кнвигу иа колћно спЈ-шта, Сама кнБига цару проговара." А о чему кнБига судбенпца говори? Она говори о греспиа србскимг; каже како ће Турцн вагр-