Подунавка Земун

Бр. 14.

У Земуну 5. Аирила. ЦтдГ

11550.

ПредЛронги (ч* може кодт, св!1ке Ц. к. поште. Изг внутрености Србие нека изволе • у плаћенимђ писмама ст. новцима на кнБижару Госп. В а л о ж и ћ а обратити се.

Подупавка излази сваке Суботе у вече, и пошта за целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф. кр., ка три месевд 1 ф . 15 кр. безх поштарине п поштаривоиђ 1 ф . више.

30. Ппртђ у Бсограду. дПЈ« ннше И1то е бмло Чји Сцбнне брате иои! м (П. ПротиКн С окоилпннђ ) К'о што ветарт. буине вале Реке гони, м све елмва Мрачна ноћца као што бежи, Зора лице надг умива; К'о што обликћ нутг отвара, Сунце када светг озара, А зелени с' буИнцв габ, Кадг настуни лвдокш МаД; К'о што мјнн ка,1а сћне Нвли с' страшанг тада громг, См-ћ.гв се шнакг одг сна прене, Кадг му ми.ши горе домг; К'о што с' цветићг лшбко смје, Када ветрићг на н-ћг' В1б, А природа сее чарг, Сг неба дапнИ благји дарг: — Так' неслоге ланце еа се Сурва данасг Србг у гробг, И зао[ш нсне гласе, Да неслоги ше робг ! Мрачна ноћца да изчезе И наступи бе.ши данг, Обновише с' сложке свезе, Н1е више лажнин санг! —

Векг е златнми Душанова доба, Кадг — но трубе на све стране гласе: Треба врага гонити до гроба, И те бурне одклонит' таласе! Место тужно то Косово-пол^, Коег' споменг дражи Србства грудв, Оно Србе! противг твое вол-ђ Страшнни онаи — ахг! — изрече судг. Вековмма у претежкогт ноћи Тн стенлше безг икакве моћи, Ево сада зора Теби сину! И озоилбнни већемг куца часг, Свака страва, што е бнло мину, И новг животг ступи Теби васг. Србскш Роде и св1егла звездо! Тб! сачуваи свагда редке главе! Да по св-ћту србско евуда гнЂздо Чистимг духомг те на в^ћки славе, Слога цвати — обште твое благо, Кое свакомг у души е драго. „Напредг!" виче свак' и свудг се в!е, „Напредг!" виче цео земшД светг, У

За напредкомг сваког' срдце 61'е, Докг несвене бодрпгг жпћа цвстг. Напредг Роде! Богг то свагда иште Но побћди умно на боишге, Лавровг венацг окићениИ нап! Да се дичишг и нкиме поносишг; Много труда за напредконг даи! Отечеству ползу да приносишг. —

А силенни Тн на небу Боже! Кои облачишг па јоштг пушташг громг, Па разведришг, што нико неможе, Тн осветли оваи Србскпг домб! Светимг игпмомб В.шднлиа закрили! Нодг нбимб некг сеумностБ свуда шири, Да одг срдца Србг заори гласг; „Живш! жнвјо! србскогг Рода Кназг!" .1. Ст,

Оргао кнврлзирга. На Чигрину, пространомг добр.у кпеза Осип ^ва, владала е са свимг необнчна живостб . Старнв управителБ АпдреИ изгледао е као каква са свое стазе покренута звезда, коа више нЈе у станга пређашнБимг правцемг ићи, но некои неправилнои средсредноИ сили покоравагаћи се, часЂ овде часг онде лупи и одскочи, да бн могла у шштђ луђимЂ врглозима дал'1, ићи. И'1шу самомЂ истина да Н1в ово сравненћ асно бнло, но ипакг е слутјо о тои известности п ако ништа ше знао о звездознанству. МладнИ кнезг ИванЂ АлександровићЂ дође ненадно као репата звезда, и намести се на среду, сђ кое е АндреИ ПавловићЂ догле сунце представлно. Као ветарЂ летиле су заиовести една за другомЂ, и ако се прва 10 штђ нје бнла извршила, то е младБ1и маЈорг козачке гарде у владанго сђ камџшмЂ тако вештЂ и озбилнпЂ бмо, да се баћушка Андреи о томе дивити морао ; ерЂ е знао да е самЂ у тоИ вешгини далеко дотерао, но нај)е да га е кнезЂ у томе много претеко. 36 огђ тога е та тежнн, да средсреду пзбегне, збогЂ тога е та журна слепа итна, то силно лупан-ћ о све и свашто, шго мј - е замршену путашо препречивало. Мученпкг оваИ ездш е по пространои травомг обраслои равници, коа е на мађирске пу-

старе изгледала, и тако се у мисли удубш , да су му се и незнано у речп подкрадаш. „0 свет ни Андрен!" повиче гласно, „и тн си валвда зацело 6 бш вештг конаникг, иначе небБ! бно заштитникђ тако мпогогђ и честитогЂ козака ј' овоИ землБи; мораћешЂ ми одобриги, да нје мало напрезан-ћ цео данЂ на конго а 'ати, но да се то безЂ икиквогђ опоравленл издржати неможе. О Светителго, ако те е икадг чашица водке окрепила, то у нешго опамети кнеза Ивана, да се одма за злоеретну наИгу не маша , када само мисли да на мени мирисЂ одђ водке осећа!" „Све конћ, што овде на целоИ пространо« степп пасу, вала садЂ у гомилу сагиати, ер' кнезг хоће да ш прегледа. Где ћу ндникг само пастире наћи, и учпнити да волбио заповеств тако б [)зо пуврше. као што то Панг Иванг хоће! Никада нје тако живо ншло, докг годг е старн№ кне.)г Алекеандср^ Грегоревићг овде владао. Свагда се знало напредг месецг дана, када ће онг доћи, и онда е налазш све у наибол ^ћмг ред\-. Ни копека нје нестала; рачунг и кеса бна'у за дшку точни. Добре, добре, Андреи ! рекао е онда, и пуна прегршЂ рубалн летила ми е у капу! Да, тада беше другчје! „СтоИ! доиста, ено каса еданЂ одг тШ лупежа, и ако н-ћга дочепамг, наћи ћу брзо и друге!" Мане камџЈомЂ и погера кона тркомЂ, вичући притомЂ изђ свегг грла. На скоро се обрадуе, ер' га пасгирг опази п брзо до н^га доспе. Иокорно и мирно, не мичући се сђ места слушао е човекЂ дивлго псовку, кошмг га е управителв пресипао, докг наипосле безазлено не ушпа: „Нане, шга да чинимг?" — „Да друге пастире амо доведешг." — „Добро, но оида морншг ирестати сг прогшвешћу; иначе ћу е елушати." „Не, Истване Ивановићу, бол-ћ езди, братко, езди!" „Одма; но баћушка, имашЂ ли наИпре што за ппће? - ' „Ни канлБице, ништа осимг жеђи, код ме мори." „Но, но," одговори добродушннИ паетирг, „одма за ономг међомЂ е мон земуница, као што