Подунавка Земун

Кр. 87.

У Земуну 26. Аирила.

111511.

•Подунапка излази сваке СуЛоте у вече, м кошта за целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безт. поштарнне ст> ноштариноиТ) 1 ф . више.

ПредЛроитн се можс кодг еваке ц. к. ноште. Изг внутреноети С||Г)и(ј нека изволе у нлаћенимг писиама сг новцима на кншжару Госп. В. Валожића обратити ее.

(11.1111.181 ЦЦрђ Сгћпапђ ЕШСНнн Мнлозна Обнлнћа. Саиг борави силанг царг Ст-ћпане У камену Конилнчи граду, Санг боравн, у сану му дође, Да онг хода по Церу пданини Лонг довећи по гори зеленоИ, 5 Л да ништа уловит' не мога Изванг едногг тића соколића, Соколићг му самг на рамо сћде. 1ошг царг сана, и у санку виђе, Да онг ннђе воЛооду Лазарн 10 Одг Срје.иа и одг Посавине, Гђе на н-ћга нагазила гул, Голсмн што е н1е живе, Снаваћива притиснула Лаза, Обмотала одг пете до главе, 15 Да се нданг крочит' не могаше. Но соколићг слеће са рамена, И разчупа гуго страховиту, Те опрости Грблнновићг Лаза. Царг у сану јоште чудо виђе 20 На Лазару свого круну злагну, На Лазу се ше задржала, Е подг нБОмг е и изв^ћковао. Гун га е оставила грдна, Сва му ребра поломила бвгла, 25 Изломила и ноге и руке. По томе е киша ударила, Црна крвца изг неба ведрога, У н^оизи се утопи соколићг. Страшанг сананг цара разбудш, 30 Отћра му дрјемг са очиго. Дов1н се силанг и домиш.ш, Л како ће сану разумети, Но томе се довит' ие могаше, Е санг грданг толковатм грдно 35 Нје, брате, нико по се кадирг. Тадг царг зовну протопои' Неделћка, (Узг цара е вазда прото бмо), Те му санакг казиваше редомг. Учевна е бмо нрото глава, 40 Чудну муку одг сна извађаше. Овако е цару толковао: ж Волннг буди царе госиодине! „Зао санакг, а горе ће бш и, „Ше добра, нити ће намг доћи, 45 „Гакавг санакг кадг се глави нви. „Послушаи ме, хоћу да погатамг: т Шго с' уснјо тића соколића „Гђе ти с1еде на рамо гоначко, „То ћешг наћи годема гопака; 50

„IIIго на Лаза нагазила гуа „Иеобична страшна и голема, „Лежећива што га притиснула, „II утегла одг "пете до главе, „То ће уд'рит' Турци изненида, 55 „Та они су крсту гуе лготе, „Предг нвима е султанг Отмановићг „Са снихг страна што ће сколиг' Лаза, „Да му Лазо одол+.ти неће. „А што соко иогргао гуго, 60 „То ће гонакг цара уморити. „А Ш10 виђе круну на Лазару, „ И на н-ћму Ш1о се не задржа, „То ће царство остати на Лнзу, „Но иеће му бмти дугов+.чио, 65 „II Лазо ти хоће погинути. „А шго Лазу ребра поломл&на, „Изломл1јне и ноге и руке, „То Хришћаилукг хоће пострадати, „И нико му ни помоћи неће. 70 „Шго с' одг иеба отворила крвца „М-еште росе, меште дажде ладне, „То се на насг небо расрдило, „Иакг ће пзстит' счрашну ногибао, „Да се свјетг кае и покае; 75 „Шго се соко утопи у крви, „То ће гонакг, што ће ти се дати, „Нрву муку мучит' одг Србалн, „И на муци хоће умрјети. „Ето, царе, санакг какавг ти е, 80 „Нама коби, а н догодиће, „Е Хришћанлукг чини безакон-ћ „Нгмећи се о земалвско благо, „Те е гори Богу одг Турчина!" Тако цара разумлгое прото, 85 Но царг силанг томе не в г ћруе, Срг не мога сила помислити Да ће пасти, или посрнути. Свака сила мисли силовито, И сама е себи поузданћ. 90 Царг силенмИ сану не вћруе, Али истекг по рјечи старца Оде ловит по Церу иланини, А нам-ћри свакоИ е мукаетг, Еда б' штогођг данасг запазјо, 95 Но несретну да се сану нвлн. Царг ходао три бгела дана, Не улови ни тице ни зв-ћрке; То му санакг прво погодјо. А када се баци низг планину, 100 Нам-ћра га на чудо нашела, На чобанче едно кодг оваца, Чобаиг лежи подг грмомг у хладу, Кадг дјете изг травице дихпе,

Одг грма се узвшше гране, 105 Кадг дјете у се пару вуче, Дол^ћ су се повЈале гране. Снаваћиву царг се зачудјо, Е виђе се малјехг годииа, Узрасгћ 01.1 му доликома' момку 110 Свакомг иомку одг двадесетг лћта; Разгранало бмло се дјете, Бћше лудо врло наозито А главито како и дћвоМка ; Господг га е украсло дивно, 115 'Ге удари у очи цареве. А вопводе царски пратјоци, Што се онђе бмли придесили, Међу собомг говоре шапатомг: „Нуто санакг хоће да догоди, 120 „Нуто цару голема гонака." Чобанг сиава ништа неопажа, А сгадо мј' око н-ћга пасе. Царг опази сћкиру Ј' пашо, И о нкоИзи об-ћшену торбу; 125 Царг хотјн ећкиру измаћи, Па пробјдит' млађано чсшанче, Да му види брнге за ећкиромг. Царг се повн са конкнца свога, Да одвои сћкиру одг панн; 130 Но да видишг чуда големога ! Царг е силанг пом-ћрит' не мога. Кадг видћше цареве воИводе, Са добрјехг поскакаше конн, Свого срећу окушаше редомг, 135 Предг своимг се царемг обрукаше, брг ећкира оста у дрвету, Ни одг едне не маче се руке. Кадг то виђе силанг царг Сгћпане, Самг пробуди млађано чобанче, 140 Те га моли, да пхг дома води, Хоће царе да очима види, Шта ће чобанг са ећкиромг свотмг. Хоће лн е опростити нанн, Или ће е 'нако оставнти, 145 Чинило се, у дрво ј' ураела. Дјете ее цару нзговара: Да му неиож' навршити хатарг, И па пусто оставити овце. Тадг цнрг рече своимг воиводама, 150 Да му крсну еа попаска овце. Впђе чобанг, нема кудг ни камо, Немарлкнво до сћкнре дође, Докг е на нго наслошо руку, Онрости е пннн, и не шкрипну, 15о на рамо звврже е сг торбомг, Пакг предг царемг За овцама нођв. А кадг чобанг своле дође двору,