Подунавка Земун

ЛШГТ?> 31 31Б1ВУ II ШУБ^.

143

те имт> каже, да ће онј ноћв поградити шмицеве и одкуда ће ударити на Турке; па опда крозг Турке опетг се вратити у Банго, да уреди воПоку свом, да и она у одређено вреае удари гди треби. — Као што велики лгоди познаваго свого вредностћ, тако е и Белвко свого цознавао, и честосесрдш, што гдикое кале воГшодице, кои су (воа вобводства манвоиг раброшћу, или сг новцмма, нли са лажама добили , имаго име и честв као и онт>; и често бм говорт : „Да Богг да, да се Срби не уиире ст> Турцмма, докг саив годв н жнвг, ерг како Гурци ударе, одиа мене стану мало одликовати одг ови кокошара, а да се умнре сг 'Гурцима , одма бн и жене суднле; а кадг а уиремг да имг Богг да мирг, па никадг више рата да немаго." — Кадг е Амазисг постао царемг Египетскимг, вид'|о е, да га Египтнни много не почитуго, зато, што е одг проста рода бмо; то онг употреби едну хитрипу, да себи честв задобје кодг Египтана. Узме ону умиваоницу, у кошО е оиг ноге свое прао, онда заповеди, да се сва умпваопица растопи, и изг н-ћ кипг еданг салје, кшг потомг на наибол^мг мест}- у граду намести. Египтнни стану се кланнти овоме кипу , и онда имг Амазисг нви, да е таИ кипг саливеиг н;)г онога суда, у комг е онг свое ноге прао. И онда имг и то рекне, да се исто тако и сг ш,нме збмло, као ег томг умиваоницомг, ерг прелда саив н пре бно малив и незнатшлП човекг, алг самк садг вашг царг, зато васг саветуемг, да ме одсадг као свога цара бол!> почигуеге.

Томг е начиномг Амазисг довео Египгане, да су га почели болћ почитовати , и да су му се у свему еаевимг покоравали. —- У очп дана кадг ће бмти кодг ВеликоГершепа бптка, дође еданг ОФицирг Фелдмаршалу Блихеру п замолн га, да му даде за неколико дана одпустг (}-рлаубг), да види шшг свогг отца, кои е, као што е казао, садг башг на самрти. — Фелдмаршалг знагоћи да ОФПцирг то чини збогг сутрашн-ћ битке даде му одпустг са овимг речма: „Треба да почитуешг твогг отца и твого матерк, да тако д.уго поживпшг на зеМ1БИ." —• бдаредг е Б шхерг ишао по едномг ускоиг сокаку у Хамбургу. Неколико Француски весели своеволкника, кои су за ш>имг ншли, и кои га нису познавали , у 7 даре га по леђима са свопмг штаппћима у- шали, да имг сврне сг пута. Блихерг се осврне, и кадг види да га Фринцузи са штапићомг удараго рекне: Удрите, марнмг н, и н ћу васг кадгодг потући !* — Кадг е савезна вогЧска у Паризг дошла, нграо се едно вече карте Блпхеровг синг. ОваП е све улагао у банку и све добјао, тако, да е у банки велика гомила дуката бшо. Банкерг запита Блихеровогг сина, оћел' ту сву сз му новаца опетг сецовати или ће е узеги. Оваи се дуго ше решЈо, шта ће да чини, боно се да све ие изгуби, и већг хтеде да се повуче натрагг, кадг алг н1;говг отацг, Фелдмаршалг Блихерг иза нЂгови леђа ушавши у собу башг у таИ парг, о асгалг лупи и повиче: Блихерг ни еданг не ретернра, — гилтг!"

Банкерг овимг постзпкомг може битп збун^нг помеге се и Блихерг силне новце добје.

.4 Н С К Д О ТГ — бданг Арапинг, црнг као угл-ћиг, пј'топао е по Европи. Кадг е дошао и ШлаОеигенг сврне у едн}' гостјоницу. да ту преноћи. ДевоПка, кон е у тои госгЈоници собе спремала, кадг е креветг за тогг црногг арапииа намештала рекне: „Штета велика за овако чисте алвпне спаваће, лепе ћеду сутра изгледатн, кадг се дигне изг нби црнм« арапинг, бвгћеду све као гарг црне." — бданг селакг дођс у Паризг н кадг е прошао поредг едне велике куће запита вратара каква е та велика кућа? До е воденпца," одговори му вратарг. „II п самк одма то помислјо," рекне селнкг, „чимг самБ едногг магарца предг капјоиг видјо гди стои." — бданг варошанинг пође у пол-ћ сг еднимг простакомг. ОваВ се радовао како све лено изг земл^ ниче и рекне: „Само да падне шшг една топла киша, па би све изг землћ изникло." — „СачуваИ иасг Боже одг тогб , ерг а имамг две жене уземлви!" одговори варошанннг. — Старацг еданг, коме е одг тежког пића носг сасвимг црвенг бно, рекне еданпутг за аетиломг свомг унуку : „леба , леба треба ести, ако оћешг да ти образи руменн буду." „То сте вн по своИ прилицц морали много леба шмркати? -4 уиБгга дете.

Еракг. А што си дошо на разговорг, кадг незнамо већг о чему да говоримо? Петакг. Приповедаћу ти едну басну. Еракг. Дедерг, н радо слушамг басне. Иетакг. Биаше лепа шума, у којо И саме птице живише , али доста невесело , ерг су имг била крила везана , те нису се могле дићи у зракг, и веселити се у чистомг Божјемг воздуху. Међ' нБима се десго и еданг постарг соко, кои имг в едногг дана своимг оштримг к.иономг свезе разкинуо, и научјо Ш е, да могу летити, што су већг одг дугогг робства одучиле бмле. Изг благодарности направе соколу гнездо на наСпјишемг дрвету г , на вргу едногг нблана. Ту се био соко сместјо, одкудг е мого сву шуму прегледати, пазећи, да се редг одржи, а особито пазш е, да неби с' полл нстребг у шуму улет1о, и невшши птич1в светг злоетавш. Али гаврани небну задоволкни, што соко на вргу нблана етануе, и рекли су, да и они имаго оштарг клгопг , да су дакле способни, на вргу нблана становати. Али соко нехтеде оставити ги-ћзда , но гаврани непрестано грактагоћи дотле су клгоцали гране, на коима гн-ћздо лежаше, докг се исто иепоче лголати , и соко видећи , да ће гнћздо пропасги, одлети далеко изг шуме, оставивши у гн^ћзду свога соколића, за кога е миелн), да ће моћи у гн+>зду становати, ерг онг биаше лакши одг старогг сокола. Но шв дуго траало те гаврани и соколића отераше, све клгоцагоћи гране, на коима гн-ћздо лежаше. Сидг су хтели, да еданг одг нки заузме гн^здо, што столше на вргу аблана, али преварише се; птицама

ЕРАКТ* Н ГИСТАКТ..

беше срамота, да гавранг наПвнше гн^здо у шуми заузме, те су другогг сокола, когг е отацг такођерг славанг соко био, избрале, па му дадоше гн^ћздо на нблану за станг. Новиб соко беше миролгобивг; онг е на то пазш, да сг гавранима жпви у лгобави, поделивши имг наибол^ћ гране за гн^ћзда. Тако е традло више година. Гране абланове, ков гаврани нису више клгоцали,

оенажосе, и разшнре се све већма и већиа. То е обратило сокола на тумисао, да и оиг своа гн-ћздо разшири, Ш10 му е тимг нуждн1е било , ерг су се у гн-ћзду већг и млади соколићи наодили, и да небБ! гаврани опетг гране клгоцали, науми наместити око гн1>зда смрдовране за сгражаре. Гавранн видећи садг, да соко гн-ћздо на аблану све више утврђув, сагозе се са сог.улдгомг, код тихо и по мраку лети, мрзећи на све што е видно и светло, и наговоре нго, да соколу о глави ради. Али бистро око соколово внди и по мраку, па поквари имг намћру. Садг настаде прекомерно кричан1> гавраиова тимг впше, што в сг НБима и дебела една кукавица пристала, коа по обичаго н-ћномг тумара по туђимг гикиздама и подмеће своа аа. Она одлети нстребу, кои в одавно же.но, да у ту шуму дође, и одкрје му намћру нБ10ву, сг позивомг, да имг у помоћк дође, да соколово гнбпздо стесни. Нстребг радо прими овап позивг, улети у шуму, гди су га птнце са страомг гледале. Онг се сместн на некомг другомг већг осушеномг аблану, па докг е онг тамо, претећи соколу, седш, клгоцау гаврани гране еоколовогг гн^зда донде, докг се гн-ћздо наново неноче лголати. Соко вндећи , да н-ћговом гн^зду пропастг претп, опремн сзое соколпће на страну, Како би, кадг нуждно буде. самг лакте одлетитп могао. Но и аегребћ одлети," кадг е видш, да е ги 153 до доета ослабл&но, са маслпнимб лишће.ит, у клгону .... Еракг. бси ли сврпмо басну? Петакг. 1окг, та басна неће се спршити, докг годг има кукавица на свету.