Подунавка Земун

Цодувавка из- ^ Јази сваке Суботе у вече, н дошта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три меееиа 1 ф .15 кр. безг лоштариие сг поштариномг 1 ф . више.

јрљ Предброити ( с 1Ш »оже кодгсваке ц. к . поште. Нп внутреиости ђ Србие нека из| лоле у пдаћевиаг писвама <1, 1јОВ1|.И10а »<: кикижиру Госп 1!. Валожић; обратити се.

К|». 19.

У Земуну 10. Ман..

°-У7)

8Ј5585.

О д г о п о 1» чћ.

Ти ме питашг, мов прсмилиИ побро! Какве путе удесити треба Овог' св^ћта да поживишг добро А по смрти да с' дочепашг неба. Да те увект> служи добра волл, Мирт> у твоме срцу да овлада , Да неимашг триста главоболл И милјонђ коекакви нда? Добро питашг — и да си ми здраво! Н ти з' том' помоћи немогу; Нисамк анј)ео, а нисамв ни ђаво, Шта ће бнти да прорећи могу. 0, и мени то бм бмло драго, Кадг бм како мог'о да пронађемг! Волео бм нег иарево благо, Волео бм нег' да брадву нађемг. Ал' е тешко негубл^но наћи, Празна кеса непуни се сама! Тко то тражи, може лако заћи, У по дана спопашће га тама. И тешко е кроза живогб проћи А безг нда и безт> муке каке, 1ош' е теже у домт> божШ доћи Брезг св^тлице крозг мутне облаке. Паметанг си, Фала Богу, и самг, Да толико расудит' си кадарг, Ако ниси, а н кривг ти нисамБ Што узг брдо тм навраћашг ндарг. бдно буре докг у подрумг сгурашг Хоћешг, тужанг, да пребјешг леђа; А тб 1 желишг крозг свЉтг да с' протурашг Па да ништа срце ти не вређа! Чудне жел4, чудше памети, Коме тако жив4т' те мило? 11а 10шт' у брои да те метну светм': Е, онда бм све потаманг бмло! Н знамг шта е понаибол^ за те: Кадг 6м мог'о усћст' на Бурака Да з*злетишг до азрети Фате Да с' нагледашг чуда свакоака,

Па да викнешг: В С' богомг, свете бе.шб! П овамо бо.ш срећу нађо, Мое срце већг за те нежели Одкадг, гонакг, за облаке зађо." Ал' е тешко премамити к.иосе Да остави долинице раИске, Међ' ириће да с' пом-ћша кусе Г1а да глође огризине мапске. Нуто! садг ми иешто наумг дође, (В^ћрув, побро, ово шала нје !) Кадг башг хоћешг да с' олакше прође: Раку спремаВ, па умири прје! Шта се чудишг, шта ли ти е жао? Гробница е све намириг' кадра! Ниси, валБда, на уроке пао Да безг ветра тн распинЉшг ндра. Хоћешг мира? ту ћешг мира стећи ; Хоћешг среће? ту е срећа права! С' гробомг пре ћешг одг гр'ћха утећи А безгрешномг с'а небесна слава! Какавг ли е оно воиникг, тужанг, Кои жели задобити славу, А еднако брине се, ко сужанг, Да сачува свого мудру главу? Ако ли се башарити надашг: Не сакри се ни у коз1>мг рогу! Снаћи ћете одкудг се ненадашг, Зло ће бмти, в^ћруи едномг Богу. Н1е свакомг Господг дао благј#, Да безг муке лготе штуке џвора! Суђено е, побратиме драгЈв, Да све зноемг заслужит' се мора. „Ахг! тешко е живћти у св^ћту, А још' теже одрећи се свћта, Ко ће бездну занзити клету Безг окрша и безг сјасета? „бси л' рабарг? погинућешг лудо, бси л' добарг? изћшће те вуци, Мударг тешко да непрође худо А богатогг вребаго аидуци. „бси л' зао — зло и наопако! Бол-ћ да се ни родн) н'еси! На тебе ће устат' громг и пак'о, Душу твого однети ће бћси.

.Зло на селу а горе у граду, Зло на мору кои куша срећу! Међ' лгодма си вазда у инаду, За пустин-ћ ни зборити нећу. „Нигд-ћ места да с по ћеоу смиришг, Трн-ћ ниче гд% се и несади, Свуда б-ћда, кудагодг завиришг, Трудг, неволн, кјаметг и нди. Одг свогг морашг зазирати гласа Ако желишг достоит' се ран, Трп+.т' морашг до самртна часа Ма трп-ћнго и небмло краа!" Стои! невичи, немоИ да се едишг, Протри очи па иогледаи свуда, Добро мотри што очпма гледишг А незЈнв кано д1>ца луда. ВииГ, и томе разлога имаде, (Ко и свему што у св^ту бмва!) Во издире а лисица краде, Лудг се топи, вештг по врху плива! Само треба намазати кола, Па да видишг како возе лепо! Кадг магарца, кадг конл, кадг вола, Свако ћете послушати слепо. Зарг башг мора све онако бмти Ко шго слепацг са гудаломг гуди? Ко ће свему св^ћту угодити: Бол4 своши, нег' свач^ои ћуди! А што жабе изокола дрече: Пусти, нек' се дрекомг задовол4! Знашг да свака сабла несјече, А набпосле: широко е полк Кадг е тако, моИ премилмв побро, Де садг вози, па се небои сабл^ћ! Само пази и чуваИ се добро Да на леђа не упртишг граб.тћ! —

€трНЦ1> II синовац«. (Продужен']>.ј VI. Текг што е Александерг ушао у свого собу, одма зовне Товно. СлужителБ нонви се са вовничкомг точношћу.