Подунавка Земун

! Иодунавка изј ллзм еваке дед^ у вете кошта за | годину 5 Фр. ср. ' за иоду 2'Ф« [ кр., три I сеца i ф. 15 | безЂ • сг ншм1«фи | ,' НОМ% I Ф..

1аш1.

II се кодт, ев«1ке ц. к. иоште. Пз1> внутреноети рбиб нека изу плаћенимђ пиемама сг новцима на кнБмжару Госи В. Баложића обрагити ее.

В* е л и е |» г «». „бданпутт. за спагда нажемг ти, нсма ништа одг тога, Францу!" „Лли, отче Роберте . . . „ћуги, ири томг остае, да мот кћерћ нигда нећу дати за такногг сиромашка, као што си тм. Зарг тм, ммслишг, да н мое имгагћ, кое сам|, :(и цео мои жииогг радећи крнаво стекао, таккомг < иромашку дамг. кои неће бмти у стаиго мојои кћери и навнуждте у кући набавити? Проси тм на другомг местз 7 ; мое дете ше за тебе!" „Но оиомените се, г. Роберте, да вм имате за ваше иманћ наПнише мо.чг отцу благодарити, кои васг е совћтимн и д+.лн.ма подпомагао као што то цело село зна." „Садг некг престане све!" повиче разлгоћеиг Робертг. „Шта знишг тм о мошД шпекулаши, деране, и о ломоћи, кого ми е твоД отацг Јказивао? Да е онг свое стечено иманћ чувао, мож' да бм Јоштг и данг данашнви живго, и бмо бм еданг одг наиим_ућш'и и наиугледши лгодШ као н, Робертг изг Карилг.она." „Дакле вм никако непопуштате, и недате ми Анпцу за жену? Да знате само како е лгобимг!" рече Францг. „Заиста! Већг си ми несносанг, Франиу, одлази! Мои зетг тм нећешг бмти нигда, то бм могло бмтм текг онда, кадг бм имао 1200 Фран. у џепу. Слушаи, шштг едномг ако те застанемг самогг сг Аницомг, зпаИ, да ћешг поштено излупанг бмти!" КукавннИ Францг утре сузе, кое су потокомг низг руиено лице текле, и веома жалостанг удали се. Носледин претна старца Роберта мало е поплашила залгоб.тћногг, ерг чимг е настао сутонв, Францг прескочи зидг у Робертову башту и увуче се у мирисно шше лишће. Мало затимг укаже се и Аница преко плота и стане предг бћднимг Францомг. „П знамг све!" плакаше девобчица. „0тацг се разсрдш на тебе, Францу, и заклео се, да ме неће за тебе дати, будући си сирома а притолг тако вмсокоуманг, као да Богг зна какво иман'1> у Карн:њону прптлжавашг/

„Бмло е врсме, кадг ме е твов отацг нолео, Аница. Знашг ли, како насг е нре1;е често у шали мужомг и женомг називао, и нотврђпвио, да смо едно другомг сходни ? Садг е све прошло, одкако е мои отацг умр'о и показао се као да ништа нсволе." „1оштг тада старми богатнИ арендаторг Бисотг! — Н-ћгова просидба за мого руку бмла е озбилвнји, и отнцг е наклон^ћнг крезубомг грешнику и хтео е да га послушамг. Но нре бв1 з' реку скочнла, него л' да са мрзкимг створен-ћмг предг олтарг ступимг!" повнче Аннца и срдито маломг лепомг ножицомг лупи. „Мени е иала една ммсао на паметв, лк)безна," рече младмИ селанинг обгрливши е. „Шта ммслцшг, кадг бм отишао у Паризг и тамо покушао мого срећу. 1200 Франака треба да покажемг твомг отцу, па да се узмеми; ко зна, да ме благш Богг неће до новца на кои начинг довести?" „1200 Франака! То е велика сума," уздане Анш.а. „Истина да е тако," повиче Францг, „али опомени се, срдце мое, како се по некја сиромашакг у Паризу усрећјо. Оие ммсли породиле су ми се, одкако ми е ункг, Портјерг Бразини, писао, и саветовао, да одемг у главну варошв и да ступимг у службу кодг госпое Марје. Слушаи, Анице, ако буде после три годние опетг сиромашанг францг, а тм се слободно венчаи са мрзкнмг Бисотомг , а н ћу се тужити и умрети." — Фрапцг горко плакаше. „Са Бисотомг венчати се?" уздане Аиица, и бризле пликати — „ие, моД Фрапцу, то н нећу нигда учиннти. Завери ми се тврдо, као што се н теби заверавамг, и ако ме моЛ отацг за тебе неуда, н ћу ићи у манастирг." „Мм смо 1оштг млади, Аница, н имамг 20 а тм 17. година. Мм ћемо се прн.тћжно Богу молигп , да намг да срећу — само остаиимо едно другомг верни, па ће све, ако да Богг, добро бмти !" — . „Дакле тм ћешг бмти служче у гостјоницм?" запмта га Аница. г Да, дгобезна! Моли ћу господина свегагеника, да мн оно мало иманн , кое ми е отацг

останЈо , сачува , и потомг оставићу наше село, да срећи или несрећи на сусретг идемг. 'Гн ћешг мн осгаги верна , Аница, то а знамг, ерг е твон лгооовв моИ жнвотг, и ммсао, што се трудимг, да те добЈемг, бмће ми подкрепленЂ у свима бедаиа. За трп годнне никако неразпнтуЛ за мене, Аница, онда ћу се вратити, да ти кажемг, да лн е Богг нашу молитву услишао, или ћу за целогг живота остати б^ћданг!" „Аница !" загрмн тежшв гласг отчевг изг авлЈе, и двое лгобећн се разставе се. Иосле неколнко дана оде Францг са лакимг свежлнемг на леђи кодг свештеника, да се опрости са свопмг старимг и почитанн достоЛнимг учителћмг н да му каже сг Богомг. Старацг прими младића веома прјнтелвски. „'Гм ћешг дакле да оставишг наше тихо сеоце, мон снне, и на друго место да покушашг твого срећу ?" рече старни свештеникг, „Богг нека бм те спроводш, да небм побожш .пЧ усевг, кои снмк н у твомг чистомг непоквареномг срдцу засадш. у необузданомг и порочномг мирскомг жиноту пропао. Иман увекг предг очнма Бпга и у срдцу и опомннкн се често наставлеша , кон самк ти н давао , па ћегаг бити честаиг човекг. У осталомг твое мало нман-ћ, кое се састои у 100 франака, верно ћу хранити." „Господине!" рече жалостно младпћг, „1огатг ; за едно имамг васг молити." „Шта ће то бмти, смне моП ?" „Вн зацело знате мого лгобовв кг Аници РобертовоВ, она е узрокг, гато а постоибину оставлнмг, и неизв^стнов будућности на сусретг идемг. Пренесите родителвско ирјнтелвство, кое сге ми свагда указнвали. на сироту Аницу, будете ши милнв загатитителв и саветодавацг, и ано се после три године невра гимг, то утћшите сирото девовче," ецаше Францг. „Познаемг н твого врлу наклоноств добро," насменвпш се старацг, „али опомена се само, снне моЛ, да младићг одг 20 година негреба се журнтп за женпдбу. Буди прил^жанг, штедлвивг и честаиг , па ћешг тако мож'да за мало годнна приличногг имана стећи и тада кадг сту-