Подунавка Земун

)

I Нодуннвка лази своке дол'1. у вече, и кошта за целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ♦. кр., на три В1Ссеца I ф . 15 безч. поштаринс сљ нонггариномг 1 ф . нишс.

У Земуну 8. 10>пп.

Иредброитн <'е моијс кодг сваке ц. к. иоште. Изч. внутрепости Србиб нека изволе у нлаћеиимђ нисмама сг новцима на кнћижару Госн В. Валожић;' обратити се.

(|1.1 II 1>| II II бпнћ 0,Д'1» 8>«1'не. Грдјо- се силаиг царг Сч^пане На ту Дриму, иоду валовиту, Што му Дрина земл-ћ раздноила, Раздвоила Косну одг Србје, Гаставила Србе одг Србалд. Срдш се панг е бесћдјо: „Свака вода има свое м4сто, „И свана се вода благосилл. „Са рјека државе су дичне, „Е имаду испустг и долазакг „Свошмг водомг безг муке и зора. „Ти се нашла ка' узг пркосг, Дрпно, т Нема тога сг обадв!е стране „Да се хвали и да се поноси „С тобомг, Дрино, и с' тебе користи, _А кунете и клеће те свако ,К«м' сз' само прорезана уста." Царг е за се тако бесћдш, Е жао му ударати бшо На државу Босну племениту, брг е ружно куда воВска прође Некг е свопски, ма и своп бнла, Некмол' кадг се, да прихвати, пође Свон зеилл, нјто се одметнула, Ту су ади како на нбани. Царг немиоли Босни да дослути, А нико га нп дочуо ше, Шго е срдитг говорјо Дрини, Оси.иг едне планинкип^ виле, Коа пази, кон Босну чува, За свон) се Боснз г побоала, Те покликну с' Лиора планине, Довикуе сплна цар' Стћпана: „СилннИ царе не грјеши душе! „Не псум воде, не впчи на правде. „Шго доселе не (њ\ Дрина крива? „Но недавно за око запела. „А знашг, царе, рашта се одрађа „Босна землл, } - за свога бана, „Одг СрбЈе, и реве одг тебе? „Чундерг, паре, не мои пресплнти, „Што су Грци Боснз' одметнули, „Дали сз г ти сву Маћедомјго, „II ти сћде на прјестолг царскШ, „Е да Богг да, да ти сретмо буде, „Што ти сретно то ти дугов^чно; „А и Босна доћиће ти сама, „брбо си е од<'1?з"дг оптекао, „Испуста Јои ни одкуда нема. „Не може се ни заптомг ни страхомг „Привол^ти, да ко кога воли.

„Обазрп се на пра})еда спога „На Уроша, крала великога, „Како ј' онаи землкомг управлио, „И какавг е споменг оставјо, 55 „II никадг се заборпвнтг неће, „Добру кра.ио не умире хнала. „Одг тебе се Босна препанула, 5 „брг Бошнаци ни с}' СрбЈннци, „Тшпе крви и мекшега срца, 60 „Те не иду радо подг барнка, „А Сро !п то е већг у крви, „III го се роди на орунсћ гледи. 10 „Бои е теби и срце и душа, „И то воле сви твои ратницп, 65 „Други народг хоће да Р на миру, „Те те с' клони како и (И.де. „Сг тога те е Босна занаивеће 15 „Одустала, е те с' убоала. „Ну се мани хала и белаа, 70 _ Но иобаца муку и меидане, „Придржи се мира и лшбови, „Нареди се сг Босномг на .пепо. 20 „Мирна влада свјету е драга, „УзанБ иде и в-ћра и тврђа, 75 „А то тн е тенелБ свакоп влади." Тако вила цара св-ћтовала, Све царг чуе, по глави се 61е: 25 Како бн му о нанлакше било, Да приволи и посвои Боснз'. 80 Томе би се зарг царг и довш, Но имаше чз - дне вЈећнике, Све воинике све силне ратнике, 30 Што оруж1емг свашто пресуђуга; Немиле пажне, нама лгобави 85 У оружн, до едине силе, И са силе робске покорности. Сила нема дослука са умомг, 35 Она хоће да се страшна нви, Сила хоће, што се другомг цеће. 90 Царг е силна и срца и душе, На силу га ласно нвговорит', Те послмиа свое в-ћћнике. 40 По држави пође дизат' воПске. бдну вопску, Краишнике Дринске, 95 Те ихг даде своме К)г-Богдану. Нека иде Зворникг да прихвати, III го е глапа Босанскомг Подрншо; 54 II да узме Вишеграда тврда, Недалеко одг Лимова ушћа; 100 11а утома да туда не хода Н одг Лима до Дринскога ушћа, А одонудг го])е уза Саву, 50 Иекг осван земл-ћ и тврдпн-ћ. Другу спланг силну ноиску крену 105

Одг Сћнице и Нова Пазара И. дале « 1'елки крилатоме, Да удара одг иреко Ивора, Нека широмг преко Боене пође, IIII о мож' веће некг отнакг осван. 110 Трећу воиску силне Херцеговце, Одг брзога Лнма до Грахова, Даде силанг воивоти Момчилу, Да шнкомг пође нреко РоманЈе, Да надиђе Требевићг н Зеца, 115 А на Босну да снђе рЈеку, Да Високо узме и 3-ћннпу, И Маглан шпавита града, Отудг му е Босна на очпма, А четврту силу пбдигао 120 ПокраП мора одг те Горе Црне, И Требпнкце до ш.ихг Мостаране, Одг Котора и одг Дубровннка, Собомг царе ту е человођа, Узаш, иду два добра гоннка 125 вдно зетг му БановиНг Воине, Друго Бранко воивода ТребинБСК1&, ШнБима царе на Травникг отиде, На столицу бана Босанскога. Пета воиска бнла одг Котора 530 Далмацје, Лике и Крбаве, Кравшници убоице лготе, Коп неће, и не желе мнра, По лутаго, по Краини муте, Око кавге и ходе и раде, 135 Пуета кавга иде имг одг руке, Та занатг е Краишнику кавга, Подг пусатомг расте и матора, Оруж1} га храни н сарани; Предг нБима су четобаше страшне, 140 Што са бон дома не долазе, Што имг мили пусатг одг родбине, А дворови струка и планина, На бои теже, а одг срца желе, Да се збплћска отворн краина, 145 Гђе ко валн, да га царе види. Но садг хабарг одг цара имг дође, Да ударе на Бос.ну поносну Са свогг сента, да е освааго. Тап мнлЈн хабарг одг очјго 150 Листомг диже сву Краину лготу. Тако сила уд'ри са петг страна, Землго гази, а градове прима. С133' е Босну тако прегазт, И градове силне прнхватш, 155 Седамдесетг. веле, и четпри Царг е Стћпанг тадг преузео, 1ошг остала цигла до гри града, Што не даду ни гледатп на се,