Подунавка Земун

Иодунивка излази сиаке 1Ј«:- -V делћ у пече, и кпшта за целу годину 5 ф[). сц. за полу 2 ф. 30 кр., на тр.и м-есеца 1 ф .15 кр. безгпоштарин)} сг ношт !1| јииомб 1 ф . више.

«1». 24.

У Зелуиу 13. ЈОнгн.

(Тредброитп се ноже кол к еваке и к. моште. И зђ внутрености Србие нека из| золе у плаћеНИМЂ ииемама сг новцима на кнБижару Гоен. В. Валожића обратити ее.

111511.

цд|)ћ Ст-ћнаиљ 11 К|гале» па^арскаГ! ЛЈ ДИНК!!. ;-!6орг ^борила силна Миђ ц>1» У Будиму 1'рнду бјеломе. На зборг дошли силни поглавари, Великаши, мађарске спах!б, Ссвшћн и Хоџаковићи, 5 II владике и митрополити, Што су земл!.и смил-ћ п босил-ћ, Међу нвима и кралћ одг М Лј^рске. Зборг збрише дуго и за много, Како, брате, гђе старјегг ше, 10 Да одг н^ћга млађи се застиди, II гђе манит' мудрјегг е раванг, И гђе свако, што м' на уста дође, Зановета, и езикомг лупа, Не мислећи, рече ли валану; 15 II гђе гдешто будала поквари, Што наВ .чудр1б незна поправити. Ни помена нје одг вјећи Одг В1бћи, и разлога мудра, Гђе се гложе силни и бјесни. 20 Н гђе сама свого користћ гледе. Зборг зборпше три године дана, И јошг ништа за напредка нпсу Измудрили, некмол' догодили. У нсволби мишла сиротина : 25 По нго ндну бБ1ће што валнно, Те одг своихг одкидала уста, А бјеснимг, да прохарче, дава, Да јошг 61) Шнби буду и мучнт. Кадг четврта година наступи, 30 А јошг збора прекинули нису, Што му краа небћше никако, Да се нису са нБинЈемг крал^мг Посвађале силеие спа.хје. II попови, што су земл1)И гл;.'во, 35 Ев' искаше у збора и кралн Веће власти надг свопмг подручјемг, Да су г силни посве самоволвни. КралБ дознава кудг се ошибуе, Да су бБ1ли наумили клети, 40 ВластБ кра.гћву на себе узети, Сиротина да обране нема 1ошг едине у своега крала, КрвопЈнм' наднувши у руке. Кадг у кралн крепостБ опазише, 45 Тада другу рјечв окренуше, Завикаше изг грла еднога: Да рашире зем.гћ и*државу И при свое круни спахилука, Што у рачунг опетг нвнма дође. 50 Ни то кралго мило не обпшјс.

Е бе:г|, пута нје канлг кавзи, Сг околиномг б1>ше у лгобави. Но М а))ари навалише ако, На зло свога наметнуше крали, 55 Сиротиаго уцвћлише грдно, брг геаку валл воевати, II гинути за свого госиоду. КралБ краину, да отвори, мора. II на силна србека цар' Ст-ћпана 60 Да знвонштн заманг ио ненравди. Цару даго на хабарг Ма|)ари: „Чуешг, царе, силеимИ Стћпане! „Тн се шнрншг и земл-ћ осваашг _На нстоку, гогу и западу, 65 „Ца]»нградг ти како у рукама, Г И нкгове згоде свеколике, г Што АзЈго за Епрону вежу, г Те се зове клгочемг одг свјета. „Мм ти зато на путг не стаемо 70 „И Азио да прихватишг силну; „Зато валн да иомислишг на насг, „Да и нама живл-ћти валнде „У сусћдству сг тобомг у доелуку. ж М б 1 ћемо се зздоволбнт ' малимг, 75 „ДаЛ намг Срјемг, даг) намг Банатг равнБЈв, г Некг е Сава одг Дринскога ушћа, „И Дунаве међа до Карпата, „Некг су наше међе обалане. „Ако тако испунити нећешг, 80 „Т[л се спремаи бого и меидану, „Да оруж1вмг земл-ћд1елимо. „Одг волбо ти и рокг и рочиште." Кадг гласг дође силну царг Стћпану, И кадг виђе, шта Миђари чраже, 85 Грохотомг се силанг насм'шо, ГОнакг силаиг за страхг и незнаде, У меПдану ужива .гонаштво. Бои е мили цару одг свачега, Наблгодуе и одг срдца жели, 90 Да године не прођу му младе, Царугоћи, а у беспослици; Те повика, набрекну писарп: „Бо.тћ, море, псра заоштрите „Бре иншнте, што ћу говорити;" 95 Па овако ситне кнвиге каже На вопводе п главне гонаке: „Ну ночуите, мои соколови! „Мађарг неће са Србиномг мира, „Срјемг ишту са Банатомг равнимг 100 ,.Да имг зато данасг поклоннмо, „Што одг Грка земл-ћ преузесмо „Вогогоћи до мора син-ћга, „Кабули намг данасг Мађарја дИ Цариградг и землго Аз1го; 105

„Али исће да расуди клета, г Да гинути валп, па узети, „А Мнђарг бм ширш се мукте. „Насг Мађари на бои позннаго, „Ако нБима небБ! испунили, 110 „Да оруж1;»п. землго дјелимо. г Иште Мађарг земл^ у Србина „И безг муке. и безг боа тешка, „И безг нда снога п нашега. „Но Мађарп ка,..г подадрјеше, 115 Г И п самБ се нечечг домпслјо, „Да боИ буде на М рчннои равни, „Ту ће Мнђарг, снллнг биннџја, „Да развје свого катанјго, „Некг се шикоме наши коннници, 120 „Што су сада одг талума нова, „Удараго. срећу окушаго, „Хоће л' бмти на конго гонаци, „Као што е наша п-ћшадш. „Ако Богг да п срећа одг Бога, 125 „Те нишг меиданг остане и хвала, „Шумадјго могли 61 .1 узети „Одг Арада горе до Варада. „Но мп рјбЧБ чуите и слушаНте! „Днж'те воиске хнтре конанике, 130 „Подг гонаке добре конћ даите, „А на копн све добра гонака, „Што е вичанг бого и оружго, „Што не преза кадг свјетг мјеиа, „ПоЈ^здано диж'те и валнно, 135 „Нев-ћштаке луде не водите, „Да забуне не чине по вовсци. „П-ћшадЈе некг оиан г ћ буде, „Два конБика а едногг 1тћшака. „Сг воискомб хаид'те бЈелу Кулич.у, 140 „Малу граду на моравску ушћу, „Онђе да сте до иеђел-ћ пете, „Да до свеца до Петрова дана." Кадг царг тако заказао воИсцн, Онда I другу кнБигу говорш, 145 Те е прати бјелу Будиму А на руке кралго Лудовику, Кш,ига б1;ше овакова гласа: „Лудовиче одг Будима кралго! „П шта смћра твон Мађарја ? 150 „Зарг се тако земл1ј покланнго, „Као миразг узг удату шћеру? „То е говорг како у трабуни. „У мене сте земл1> поискали, „Наканг самБ вамг волго испунити 155 „Само почемг меПданг дјелпмо, „У насг ништа тевећели нема. „Ето рока, ето вамг рочишта „ГОиачкоме бого и меЛдану,