Подунавка Земун

~~

Подунлвка и:ј- , ч лази сшЈке Не: дел'К ) вече, и А кошта за целу годину 5 фј». ('!>. \ за полу 'I ф . 30 кр., иа три месеца I ф. 15 к|). бел I. пашт^риие г'1. ноштарииомг 1 ф. кпше.

1»В». 5Ш.

'У Земуну 29. 10мп.

Предброитц се Л10н;е кодг еваке ц. к. поште. Из> внутреноети Србие нека изводе у ллаћен и д| То пиемама ("I. новцима иа кнвижару Г(и:и. I). Б а л о ж и ћ а о6[»атити <е.

11511.

[исмјаасггг*« ( Свршетакг.) Розалинг ушп, сада ог отворенииг уј : г.ма н ралдраченпмг очима бно со снсвимг предао, дз чуе шга ће сада онти. „ЗаслепЛБИвагоћа светлоств ,* наставм Пропсрцји, „падала е сг гредице салс на еданг сребрнг сандукг, у коемг е нека у бело обучена особа у седећемг положенго бнла , главу сшио у рукама на крилу држагоћи. У устма ииађаше еданг листг одг пергамента, кои сте ононадг видили. П се дрктагоћи кг сандуку прибЈижимг. Узми таи листг, рекне Ацаелг; н<> у истив ма, кадг н рукЈ - пружимг , отворе се уста н управе се очи на мене. Одг ужаса натрагг посрнемг. Узми таГЈ лнстг, рекне Ацаелг силиимг гласомг. <1 га уллемг, но у истни парг подигне особа главу в проговори. БраТе! тн ћешг сг овимг листомг наНеакривеше таиие одкрити, но зато ће теби твои пређашивји животг таина бити. Свако опомшшиђ на пређашнн времеиа изг твога ће срдца бнти изглађено. При овимг речма падне глава опетг у крило, и л осетимг нелику болго у мозгу, ио наскоро ме иређе. Одг онога часа о момг првомг бнћу ништа незнамг, но мислимг, да самв у првои епохи мога жинота збогг вере христшнеке обечглавлћнг бнб, што одг туда заклгочуемг, што самв у гробницама иученпка закоплнг лежао, што ме онаВ обезглавл^ћпг братомг назвао. и шго мштг и сада белегу ноеимг." ПропершИ покаже своп вратг, и зачуђенг племићг ввди едпу крваву белегу, к«.ш '.е на- Фориу нрстепа око врата етаала. А потомг настнви сво10 поаестг овако: „Н похитимг сг листомг крозг едпа врата папол-ћ, и одг идућегг кандша горе доле проведенг наипосле дођемг до едне рупе у землви. Овде кандило изчезне, и а чуемг могг воднтелн да говори: Слћдуи ми. Н погледамг доле; и видимг неизмердму провалу, у коЈов каидило нјз се веће чинило, одг пчјодине главе Н посрмеаг натрагг. Слћдуи ма! повиче Ацаелг по друп& путг, и п сгочнп. у пропастг. Кадг се одг

иесвестицо опстг повратимг, видимц да самв невредимг на ноге пао, и недалеко одг мене угледамг еданг дугачакг ходникг, кои е кг некимг вратима водш. 'Гекг што самв се кг овима ириближЈо бно, отпоре се само одг себе, и а угледамг светииго, кон ме е сг ужасиомг силомг кг себи привлачила. Прекрасна велика сала, у којои су свуда унаоколо у оФарбанпмг чашама горећа кандила волшебно погледг на себе примамлвивала. Балсампни мирисг , кои е изг кандила, сг мириснимг зеИтиномг напунћнима, излаз1о, испунавао е воздухг, тихг зеФирићг, ола .оио ми е загренно чело ; — све и ово мени неку таину, али милу таину предсказивало. Неко време самв у прјатномг удивленго као изгубл4нг стаао, кадг Ацаелг рекне: Орвори завћса, и узми оно огледало. Сг стахопочитин ^емг приближимг се тихо, и кадг завеса отворимг, шта мислите да самв вид!о ?" „Шта е било ?- запита витезг сг молбенимг гласомг. „0! свето е иозориште бнло, кое јоштг сада жнво предг моимг очима стои. бдна девоИка у халвинама како су е Рим.мнке ноеиле, лежаше предамномг на нстуцима; — глава јов Оннше на деснои руци наслон-ћна, а у левои држаше оно огледалце, кое самћ пређе РозалЈи ноказао. Опа се чинила внше да почива, него да е иртва. Около нћ горела су кандила у египетекимг сосудима. На прстима приближимг се и лагано јоб узмемо огледалце изг руке, на кое она са затворенимг очама и пемицагоћи се проговори: у Т'н ћешг други.ча сг овимг огледаломг будућу судбнну предсказивати моћи, но тво.ч ће та остати сакривена. Снокоиство е одсада за тебе прошло, тебе ће мученћ и брига иратити." Нри овимг речма ми нешто проће као ножг крозг срдце — иевидима сила одгрсие ме сг оногг месга и побегнемг крозг нека отворена врата наполћ. Преко некјц баеамака водило ме е идуће кадило навише. „Сада оетанлнмо тробнице мученпка све:м'* рекне Ацаелг. Прешао саив одг прл.Лке-чЈтО^баеамака; кадг самк у неку велику ;»вл1го дошаД, гди на странм една велика- Рвозд^п'4'/в.рата уиазимч^Д Каидило про^е

крозг ова , коп се сг великомг лупомг отворе, нашто се као о.блакг прашина иодигне . а н угледамг иредамномг велико иеизмерпмо иму, у ко1011 сг обе стране брегове одг нагомиланн костји мртвн, бкиу крозг коихг е среду путг бно начинћнг. Кадг овимг путемг нођемг, све кости дођу у движеп1е, — као кадг тихо море наедаипутг беснитп почие — тако су се и ове кости талаеале п кршиле — о, то беше ужасно иозориппе! Окрени твои прутг, рекне Ацаелг, и увати га за другш крав. Ово кадг самк учшпо, тишина се повратп." „Кадг самв одг прилике иноги басамака „ прешао, дођемг у еданг ходникг, врата се отворе и кадг одавде изиђемг, нађемг се на друму. Иочело се башг смркнавати." „Можете лако помнслити, какву самв радосг!) осећао, кадг самк слободно дисати могао; кадг самк плаветннВ сводг неба, и заилазеће зраке сунца опегг видјо ! „Три дана ћешг се у кароши овоП базити, после иди Раини, обрати грешнике словомг н чудотвор шг, награди добродћтел:,. а казни порокг." „И садг се текг отвара неко особито деланћ у моме животу. Но данасг е већг доцканг, скоримг временомг ћете некш одг ови искусити. И самћ сг моимг чудноватимг огледаломг многа лица , кон никакавг стидг тли покажпе нпсу могли променути, поправ!о. Сов^ств. кон е већг смртнимг сномг обвладана бнла, у ирво стакћ дово.ио; лгоде, кои су себе земнимг боговима називали, дрктати направЈо. Поиоћу мога лиетића иергамеитскогг, н самв злодће одкривао, кои су већг горду сигурноетк уживалп; преправносгп на крађу и убнЧство уничтоноо, наДсакрпвеиш таине ердца човечеекогг свету обнвлвивао, и саму промисао неба испитивао. Н са#п. чаипе познао, кое ће ду текг на етрашномг суду одкривене бнти — сг мопиг штапићемг н самв браве и окове отварао, воду разделкивао, и по суву ирелазЈо; мртве возкрешавао, духове призивао, подземна скровишта одкрнвао. Толико самг лгоде сретнима учиијо — али п то сниг ннсаак >,"