Подунавка Земун

№р. 23. ~сф У Земуну 20. ЈОлгП. Ш.г-И,

^Јкиороити < (3 кј Л у Ч' колг сваке (. к. плнЈте. Изт, ннутрено( Л41 'ј)ГМ16 Ш К!1 мз■и>ле у плаће!ИМЂ ииемамн "»> нокциша 1га :'.л'њижа|)у Госп. :>. Валожић:! обратити се.

Иодунавка издази сваке Недел'1> у вече, и кошта за делу годииу 5 Фр. ср. за полу 2 ф. 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безг ипштарине ст> иоштариномг \ ф . више.

К1а ЗВ»:&:вда:з'с> Ј

06 ивннско златно цвеће ШтросЂ рано узабрато, И за венчппг ооређано . . . За мое те плетемг з л а т о. Хоће лп те нкна рука 0 своИ прозорг заденути, Хоће ли те место мене Пригрлити — цвете жутнб ? 'Гу на нћне очи венм, Кодт> иђ мрети горко ше, И н вененЂ, коиннмг давно, Ал' умрети — тежко ми е! брг тебе ће мила нева 1*ад '1> увенешг ожалитп; Али меке, кадг преминемг, Хоће л' мене ожадити ?

Иа В1пандан1* у вече

Н самв е д н у .ш010, Лћ)бн) самк верно, А она ме одбила, Одбила неверно. — 1 Ниеамк нигда мислјо, Да ћу тако проћи; Ал' ме н е ш т о тешило „Даћ' ће ееби доћи I" Боланг робе, боланив, Ал' си среће худе •Твое мнсли варлннве,, Залудг за нвомг блуде. Неволи те дрнгана, • Другомг срдцв дам . . Н1к за те никада, * Та ружица цвала ! —

Владислав?>.

Оспнвав'1) Марнлаида. Изт. бмтиадрсви' породичнн лћтописа, одг Чокеа.

Господинг Атлонг г. Цецилу Калверту у Неаполш. Лондонђ, 1632. НемоИте се препасти, тто. писмо, у место одг руке Нћгове Сапностп, одг меие примате. Вашг е отацг одг неколнко иедели болеСтаиг. НитИ лекарима нити се нама виду и-ћгова обстонтелстка опасна. Само онг еданг мнсли, да е опасно. Кадг самв овогг готра чесгк имао, одг н-ћга позванг бмти, заповедјо ми е, да вамг нвимг како онг захтева, да се вратите у ' Лондонг, и како му е тежко, тито Васг у вадвеиг уживанвд узнемирава. Ваша писма изг СнциЛ1б и осталогг Неаполн причнннвала су му увекг неописану радоств. Између кои наивеће му е задоволћство едно писмо прииело, кое му е

недавно Ладјн Сиднеб предала, и кое е она одг впшегг едногг познаиика изг Неаполн иримила. На едно место у овомг писму иаишла е Нћтова С ниностб и наложила ми е нсно, да ово место препишемг, в да вамг нћгово задОволкство изразимг. Ово место слћдугоће е: Вн ме питате-за Цецша Калверта , смна лорда ђорђа Балтимора ? Да ли та познавиг ? Врло га добро поч. гОепош, познаемг И да ме нисте пнтали, н би опетг Вама о н-ћму приповедао. Онг е мене нко привукао, тако исто и н-ћговг прјителв Харп Огамг, Обоина су еднаки лгобведостоИниособеннци : обоица су едиако-лепи л>0,111 *. обоица имак) по кого добродћтелк и погрешку. То е штета, што тако редко обоицу уловити шогу. Они готово иепреетано кобкуда путуго, Но већоИ части путум пешке. У духу,

тћл-сноВ нчини. или сг лакосћу подносити све трудности. неможе 1И нЈеданг превазићи. Они су већг ио гдћкого ноћт. подг ведримг небомг одспавали. НоиислИте само. госпои, да су се не само на Везувг и Егну пеннли, него прошле зиме бши су обоица и у Африки, да бм развалине Картаге изпчта.ти То е заиста бкшт будаласта ммсао, али су барг наквашени иаученогћу. „Несумннмг. да намг неће Цецилг Калвертг некада снину политичну ролу играти. Онг има све нлавове готове, и превазићи ће нож'да свога отца, кога н као државника за нашегг пркогг држимг, и кои као државнии секретарг чуда ствара, тако да е пизлбивостб свпо иартан безг изз'зетка на се обратто. г Младми човекг овде се у обште почитуе. Н ^гово знан-ћ, н-ћгово н-ћжно чуветво за дћла вештине, н-ћговмб редкји дарг забавланн у обхођевго, гди онг свему, па и наивредећимг стварма значенћ пуно смисла дати зна, благородно гнушан4 одг невалнлства свакогг рода, и одг ош ланомисленоспи, кое кодг едногг човека нћговм година, ићговогг станн, често као добро.дћтелт, уважаваго, чине га, гдигодг дође, па ако онг неће и нетражи, одабранимг у дружотву. Жене негледаго га безг удивленн; лтоди сг оннмг удоволвсгвомг, ег коимг су некада какавг идеалг видили, коме га радо уподоблнваго. Онг, као и г, Хари Огамг, могли бм гд-ћкое прЈвтне евезо имати. кадг бм хтели, али обчаравагоћа ИталЈннка очанва, да у овомг сћверномг гвожђу ватру разпалити може. „Вв1 можете мнслити, Милади, да самк залгоб.тћнг у нћга. Не, н видимг такође н ћгову погрешку. Онг е посд-ћшто неучтивг, недружелгобивг и сувопаранг. Онг нема вкуса у инвћстномг забавлаиго, кое се у дружевномг жнвоту наивише цени. Онг понекадг имн глнсг реФорматора. Онг е у евоши изванредности досга нростг, могло 6 ј , т се рећи нешто пренебрегава, као што то врло добро знамг, а по свои прилици и онг то зни, да скопо ова безбрижноств н-ћгову цену или допадлкивоств нћговогг лика увелнчхва." — То е оно место, кое е вашемг отц> толико удоволветво причинило. Онг Вама кнже да небудстб и збогг тога врлџ горди^^