Подунавка Земун

1»{г. —счР У З ем У н У 31- Аогусша. ШР5~ 1858.

Иодунавка измзи свАке Недс.г!» у всче, и кр«ита за целу годину 5 Фр. ср. за нолу 2 ф . 30 кр., иа три зхо■еца 1 ф . 15 кр. )езг ноштариис сђ ноштарииомђ 1 ф. вишс.

Предброити г,е

ц. к. ноште. П зђ внухреноми изнлаће- ниемаиа еч. нонцима на цнвижару Г»еи. !>. Баложића обратити ее.

О с аа ва »аа'1г И гарвв.ИЈЈвв да. Изт. балтилореки' породични л1.гошна, одг Чокеа. (СвршстакЂ.) 21. II | иј н } с и +; с и к о л о н 1 е. Зацоло. Хари, н осећамч. у овов ирос I ра110(1, л0110(1 ус;ш.г1,иостм Марилапда досадг нсужипану срећу, бсзпсчалноств н ду шошпли поко«, о ноЈЈС снм^ у Европи само слабо предчувствоиин-ћ имао, кадг самв ст> тобомг ио читавг даиг у шало посђшгаваие долнне и.ш на брегове туиарао, н кадг смо иорсдг жуборсна каквогг потока илн подг с-ћнастнмг каквимг дрвстомг иаше преиоћпипе пмали. Н осећамг себе осна&ена, подкронл-ћна, чиста, као да самк нзг каквогг кр-ћинтелгногг купатнла изншао. И оам(, се ирироди одао. Н садг иидимг, зашто Индјанци презнру иаше Европеиско изображен - ћ а слободу предпоетав.шо. Мм се спремамо садг за знму. Она ће по казивашо Индјииаца строга бмти. Мн зидамо иодрумове и подземне колсбе. Такође една пространа дрвена кућа за цркву е освећека. Вншина насел-ћника еств католичкогг в4роисповедан1а, но има неколико Фами.пл, кое принадлсже пу]штанскоИ п епнскопалнои цркви. Долазакг некојико трговаца изг Вирпппе, гди е наша насолбина позната, — они су нашп напблпжи сусћдн на Шезапеакбаш , — био е намг мјо , што су насг средствомг трговине гд-ћкои потреба снабд'ћ.111. €рг, као што се Елктоиг у Енглескои старао, да насг са снима необходимо нуждннмг потребама сиабд^ћ, тако исто прим-ћтилп смо текг садг овде, шта намг е нуждно. Текг ови тргов 1Ш горко су се тужили па ограниченн , кои Енглеска нкиово Г ј трговини поставнти оће; на пзклшчнтелне привилепе поедипи кућа;на нодостагапг норедка у колонји , кол, премда е већг старјц него наша, то опотг пзгледа јошгг на будућноств. Кадг су слободе наше колоше и начела разумели, на коима ће благостанћ п срећа Мариланда почиваги, држали су насг за срећне, предсказивали намг брзо цветан г ћ и молили за дозволен-ћ, да се са другимг незадоволкиима изг Внрпппе кодг насг досслити могу. Али већп-

номг одг нш протсстантскоп. е в^ћроисповеданјн, као што е кодг насг всћнномг католичке всрс. То ми (•; да .10 иовода, чс самв у- нсделго грађане на.шо ниселбпне дао скупитн. Истина < вима су всћг нозпата бмла одг мсне прсозначсна условјц, иодг коигаа самк умножавап^ насе.гћиика у Мариланду донуспо; алн хтео самк да самг народг врсдноств (цену) тји условјн упозна; свого во.ио нзнви; с.гћдователно санршену всропсповедну слободу Христјннима свакогг всроисповеданјм допустп, тако да нсбн нједна црква икакво прешпЈ ћство ужпвала, и свакШ грађанниг нзг Марнланда. да другоме }' грађанскомг праву раванг б^ де. Н самв хте.о, да сви, као слободно собствспо убеђен^ћ, изнвс, да овдс свештеникг сваке вероисноведне партае само државнип зваинчникг, нли званичникг обштине буде, а не чланг какове невидиме, одг огечества разстав.гћне, подг имепомг цркве особито постоеће државе. Хтео самц да изговоре и то, да се овде свропеискЈИ законг о разлики благородногг и неблагородногг рода, бсзсмпсленостк препмућства чрезг еудбину рођена, за навскг укине, н човекг само толико да ее уважава, колико онг срдцемг п душомг важи, а не нашто га благородно писмо, иородица, или какавг орденг определава. Хтео самк, да изнве, као начело б}'дз т ћегг државногг устава Мариланда: да цео народг на издаваи1> закона упливг има самоизборнимг нам'ћстппчествомг у горпвои и долш.оЛ камери (скуиштини или парламенту), да бн стварв постонла, па макарг да бм н и пре умр'о, него што населбина у цвету б)'де. Губернаторсми и колошнлнми сав-ћтг бнли су са мномг сагласии. Скуппшшу држали смо. То е бм.то прво торжество грађанске струке. И самв говорт о обштини. Збогг равногг права св!јо христјлнски вероисповеднм партан позвао са *б наипре наше католичке духовнпке, да своа. изнснеил даду. Ово изнсненЉ нревазнлазило © мон очекивана. Иаистарји међу духовницнма, еданг старацг скоро одг седамдесетг година, изговорјо е сг мало али иуноважнм речЈВ свое мнћ1пе. „Што се мм сг ове стране Океапа раста-

влћни одг старо иостоВбине наши отчева налазимо," рече онг, „узрокг е Фаиатизамг европенски Хриетна. Требали мм садг, мм жалостна жсртва релипозие нетрпелкнвостп, да на овоп елободпоЛ зсмлки сг тимг започнемо, да еданг иротивг другогг нестрпелиши будсмо ? То пска буде далско ! Трсбамо ли почети, да усћве за будућс вероисповедне ратове у новомг евету сеемо, за време докг се евронеВскн народи мсјју собомг збогг различитости вере крве и пнше ? Никако. Огорчене цркве старога света проповедаго уб!Нство п пожарг: хрпстјлнска вероисноведк нроиовсда лгобовв, и ирема непрјвте.по, никакву лгобовв мачсмг п буктннвомг. Вероисповедв Хрнстова етои па ввинов точки, него црква. Истпна католичка црква образуе едно едино обштество вернм, скупа држапм столицомг Иетра у 1'иму; али правмИ католикг разликуе поглавицу цркве и овога властв за издржап!) едипства вере одг свстске владе римекогг двора. Свстми отацг заслужуе као поглавица цркве страхопочитан'ћ и нокорпосн>, али у светскпмг стварма нома онг да.тћ, него до граиица нЉгове ИталЈанске зсмл-ћ, заповедати. Збогг тога католичк1И свештсникг може непрем&но добарг грађанинг отсчества, независимг одг тз*})е власти, бмти." Дело обштество едногг е сагласјн бмло. Виргииски трговци бмли су плћнени. Они су ми обећали извЂстио велико населснЉ одг пбч овс стране^). — —

22. Немезисг (богина правде). Балтиморт., у Маго 1634. Н имамг сг едномг лађомг, коп е иамг еспаие изг Енглеске донела, п кон е 10игп. овде заостала, вћсти одтуда; н писма одг тсбс, моп Хари. Како су ме узхитиле надежде, кое ми даешг, да ћсшг можда шзпг ове годино грађаннпг Мариланда постати. Али ако тм таи планг извршнти оћешг, да КостантииополБ п Г[ "ј Одавде е Лорда Калтимора корегподеншд ирло ш доетаточна. 11алазн ее са.мо мало одт, н-ћгови т,еала .