Подунавка Земун

ЛИСТЂ 31 ;шлку «1 И4УКУ.

паса, п сасвимч. поволмо певао. СаГлена гомила слушаоца обнолавате га п малиИ совћгнинг немогаше га лично познати. И онђ е бвш као очаранг ПЈиатннмг гласомг.а исто тако и угодпостк инпровизиракн песама н1згови здраво му се донадаше. НаИпосле кадг избје петни сатг и звона зазвоне на молитву на цркви св. Пегри, наскоро се Корзо одг лгодш очисти, и Гравина хтеде се прикучити младимг певачз', кои га садг ]шдивпч0 меномг зовпе и са неквлако стихбв« ноздрави. „Како то?" пнташе Гравина „тн мсне познаешг, а ко си тн ?" „Дете народа," одговори певачг. „И кав што а по едћлу видимг, сироче. Зато узми оваи дукатг, добрнИ певачу, и потроши га како за бол г ћ знашг." Младићг поцрвени при овимг речима и ватра му изг 04110 севаше. „И нисамг проснкг," одговори гордо, и уклони се брзо одг Гравине. Затимг отиде на тако зваиу марвену шнцу, куда му и совЈзтникг таки посл^ћдуе. На шаци станше млого света но не весело, него мумлагоћи и грдећи се. „То е башг праведно," повиче една жена изг гомиле, „то е казнк за пређашнвји вашг животг. Кадг су шшг младе и лепе незнаго одг надимана како ће разкошнје Живити, а кадг ш ностигне казнв и кадг допадну бћди шака, онда вемаго моћи да се истгну." „Ахг" уздисаше увређена „то е истина, но мое невино дете, мон 11)лда, шта ће она; нмапте оажалћна !" Овап часг протураго сеиГравина и младнО нмпровизаторг крозг густу гомилу лгодш и смотре жеку, кото су пребациван^мг обасипали. Она е бнла 1ошг млада но порз'шена п 61 јдно одевена. Наеданпутг сс зачуе гласг младогг певача: „0 вн жене," говораше онг, „оћете да будете христшнке а немате кг томе потребнеузаи»гае лшбави. 0 маМке, сећаите се деце ваше и иеодреците сиротои мабци леба за скапавагоће и "11 но дете." Гласг говорећегг у целомг Риму познатг произведе одма почивку. Онг се садг при];учи кг безпомоћнои и изнуче изг торбе коиадг леба. „Ето узми мок) вечеру" рече онг, „в ћз' сутра слађе доручковати." „Богг ти то наплатш, великодушно дете," одговара гладна и желкно гризаше датми 1ш'ј комадг. „Но Боже мои, то нје доста. Н морамг ићи стрицу у Тарму, а немамг ПЈ т тногг трошка." „Некг ме Господг Богг сг неба оенажи" рече народио дћте и одма се стави п[)едг несрећну и почнепеЕатн читаву суру импровизиранн стихова са свомг ватромг и-ћсничства и р'ћчитости, а сви ОКолостоећи з т схићени слушали сјупечатлБиве^ н4гове речк. Када сврши, мете своИ шеширг пред-а'тсе на зем.по и рече озбч.шш и торжествено „плаћанте !" Сов^тникг Гравини баци првнб еданг дз т катг у шеширг и свн околостоећи приложе по мало. Кадг се шеширг прилично иапуии поди-

гне га стихотворацг и новце пзручи у крило спротои маици. После овогг протура се крозг гомилу и и( внче двапутг: „пуштаите ме да идемг", и одма му се разкрчи путг. Гравина незакасни да за НБИМг иде и ироговори му: „0 добродушно дете, истина ти имена незнамг, во надевамг ти га; треба да се „Метастазш," по грчкомг толико колико „идз ћи" „пролазећи" зовешг, ама кода си, н те 3 'Зимамг место детета дибродушннИ и благодћтелнни певаче. Т бј си мои сннг, моД насл^ћдникг, моИ ирЈнтелБ и утћха мое старости." Дете се смешило на брзо одушевленћ соВ 'ћтника и оде дал-ћ сг нвимг. Кадг до|у оба кући Гравинииои изнђе взг н4 у истов седећШ наиуџш и рекне кг детету: „ЕИ тм скитаче, одроде смна. по улицама тм иеможсшг научити цииеле правити; а те више за снна непризнаемг." ,,Ал' га а за мога, ТрапезЈи," упадне му у речв Гравина, „оиг више твое име носити неће, п ћу га оденути као царевића, а да'ћу му наИлепшу г собу у моши кз'ћи, и онг ће се звати Метастазш." Петарг Бонавентура ТрапазЈИподг именолг Метастазш постао е првимг Та.лннскимг поетомг и већг у четрнаестоН свошИ години написао е едно жалосгно позор1;. Д-ћла су му врло млогоброИна. Написао е 63 жалостна позорја и опере, 12 ораторја, 24 кангате, и силасто елепа, идила и сонета. 1'одш се у Риму 3. Ннуара 1698. а умр'о е з - Бечу 2. Априла 1782., гд 1 ј лежи саран-ћнг у цркви св. Михиила. Налази се лгодш, кои одг ирироде шшг у нћжиои својои младости необичну сиособностБ за художества и науке притнжаваго, но немаго сви пута и прилике да такову за времена разв1го а већоИ части треба способанг учителв, кои да руководи како ће у животг ступити. брг има младежи, кон примане у време наставлана науке са свомг пазлБивости схвата да се у животу ВБима ползуго и да се са поцрплћнимг наЈжама за себе и за свое саграђане изобразе. Многозналци лгоди образаш су и благороднБ1 лгод1и, ерг 3'виђаго цћлв живота, и познаго да е у нБиномг саобраштаго правнИ путг човеколгобл-ћ, да се изг земногг живота у иебеснни преселе. НаИпрепоручителше е време да се научи разумно и ц-ћли сходно живл^ти младоств, зато тадг нетреба едногг часка узалудг пропустити, да се зато нуждно знанЉ неприбере и да се на одговарагоћш качинг неупотреблава. к. н.

с. пев1д| ваостио ечвеИшгаљ, У Брап, малов варошици у Фравцускои бно е на предн-ћмг зиду апотеке на пјаци озидане, начертанг особигнН живописг, сг кои се кућа прославила. Пре свега треба да се живописг опише предварително доволбно , да се у истоме ромШтшеска и памтена достоПна прича стекла, кого ћемо овде саобштити.

307

У почеткз' прошлогг стол1)ТЈа жив!о е у Браи некШ имућннИ п наученнИ саветникг, Михаило Обре, кои е уедно и чланг тамошн^ћгг парламента бно. После некошко годинасвое женидбе роди му супруга кћерк, кого е, предавши е ондаингћиг духовиику на вбспитаић свестрано а нарочито у побожности иавикао и изобразш. Маделини Обренесамо да е бнла добронаравна и побожна већг и наИобчаравагоћа п наилгобведостоИва девоичица целе околине, и свакШ, кои годг е преко шаце ишао, почео е лакше ићи, кадг се већг ш иЛично високимг зидинама камените куће приближш, у ко1оИ е породаца Обре шшг одг памти-века седила, да на прозору прекрасву Маделииу види и да е иоздрави. Маделина е свакогг учтиво поздравила, кои годг 100 е Бога назвао, па ма каквогг онг стана и реда бно. Кадг пакг нико н"1е поредг н-ћнн прозора прошао, и кадг е мислила да е нико неће прим^ћтити, брзо е отишла преко шнце у апотеку, гди се са младимг лепимг човекомг забавлала. То е бно надзирателв старогг апотекара Ортз'на, кои се звао Лковг Сенакг. Онг е бно изг НормаД16, у почетку за неко време бно е као калФа 3' апотеки, али каснје добје тако велико поверен15 кодг свога господара, да му е апотеку сасвимг предао. Ум1>тниВ надзирателв текг што е нознао свого лепу и добронаравну сз 'сћдкишо, страстно се у нго залгоби. Да шИ свого неволго изасни, г. Сенакг нје пропусло; ерг Маделпна долазила е готово свами данг у апотекз 7 , коа е, као што е у оно време обнчаИ бно , и са ситнипама трговала, да за кућу потребно купи. Носле неколико недела она е све чешће у мириснни дућанг долазила. У шестнаестои годнни девоика е у наивећоИ ватри, и тада се дае лако обманути —, па и саме скромне и добропаравне томе подлежз'. Доста да сз' се ово двое млади често састаали и по читавг сатг забавлали. Нковг Сенакг честнни, дубокомислећШ, мало е говорш, али е нко 43 'вствовао и сваку и наиспореднпо стварв примао. ПравБИ! потомакг Нормандскш е онг прекообичаИно волео лепу Маделину и сг дана на данг све е већма за нвомг чезнз '0 што е ма1гћ ово изавлБИвао. брг онг е бно одг незнатне породице, безг зашгите и пр1нтелн, странацг 3' овоИ вароши. Онг те нИкако веровао, да е то могуће, да онг богату и отмћну Маделину узме. У всто време врати се изг Париза Филипг Дибо, сннг богатогг трговца исте вароши, кои се више година у трговини упражнавао. Младни Дибо свршјо е у Паризу школе цробитачше, будући му е попечитеЛБ, еданг одг наиразвратши лгод1И, сродникг бно, у чиши е кући свагда приступа имао. Онг се вратш као савршеннИ научникг и притворица. На едноИ вечернБОи забави упозна се са Маделиномг, и одма шИ изнви свого лгобовв, и стане 10И говорити, како е н^ћговг отацг пре неколико дапа са старимг г. саветникомг говор1о, да се опрјател-ћ. Ни една ни друга страна, па шта више нико у целоИ варошпци, коа 10штг н1е бнла додир-