Позориште

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

% („Максим Црнојевић.“) У уторак 4 јануара о. г. приказивао се „Максим Црнојевић.“ Ту је трагедију написао др. Лаза Костић, а за позорницу је удесно А. Хаџић. Може се рећи да је ова представа у опште добро испала, и ако су се неке измене у улогама морале учинити о самом дану представе, и то с тога, што се Ј. Маринковићка из ненада разболела. Тако је Филету у место Ј. Маринковићке приказивала К. Савићева, а Анђелију у место К, Савићеве М. Недељковићка. Ова је представа за новосадску публику још и у толико занимљива била, што су готово све улоге за многе наше глумце нове биле, па је тако било лепе прилике, да се упореди игра наших данашњих глумаца ва игром глумаца пре две године. Тако је, осим већ споменутих, Иву Црнојевића представљао Ружић, а Максима Брани. Оба су веома добро одговорили своме задатку, а на задовољетво у лепом броју искупљене публике, која им је игру често тапшањем попратила и на послетку Бранија и изазвала. Још нам ваља ни то споменути, да је позоришни евирачки збор тако лепо свирао, а све одабране комаде, да му је публика своје признање тапшањем изјављивала. НЕКРОЛОГ.

(+ Костантин Половић.) (Крај.) Трећи је период време сталних народних позоришта у Загребу, Новом Саду и Београду, са стручним глумцима. Комади су вренији у сваком погледу; пази се више на језик. Зборник комада, који се изигравају, саставља се мање,— више по некоме плану.

Предетављачка уметност беше из прва, читаво столеће, готово једино у рукама драговољачких друштава. Прво тако друштво знамо да се склопило било прошлога века (1788) у Бечкереку, а у другој и трећој десетини овога столећа представљаху таки драговољци у Будиму, Новом Саду и Крагујевцу (Аћим Вујић). У 30-им и 40-им годинама јављају се представљачке дружине у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Бечкереку, Митровици; за тим у Загребу 1885 и 42, а у Београду 1842 м 52. Ту је нарочито новосадско друштво од 1842 дало више глумаца Загребу (Исаковић, Поповићева, Капдеморда; Марковић, Петровић, Грујић) и Београду (где је позориште већ тада, за прве владе кнеза Михаила, ужнивало државну помоћ; представљало сеу царинарници — „ђумруку“ —) Године 1844 и 45 изиђе и К. Поповић у Новом Саду са својим венцем представа.

Оваке представе потхрањивале су љубав к ерпском позоришту; бише с једне стране згодно средство противу туђинске наметнице, а с друге опет умањиваху предрасуде против глумачкога, реда, јер су обично представљали младићи и девојке из 60љих кућа. Дружине те не беху поникле у једно време, те с тога из почетка несу стајале међу собом ни у каквој свези; али се временом учесташе, почеше се ширити и давати сталне представљаче, почеше брижљивије прикупљати позоришне комаде, кад публика стаде искати подуже сезоне представа.

Вредно би било саставити списак свију тих дружина и њихових реперторија, па би се онда видело, како су ти поједини пламенови, светлаци, донде учеставали, докле се несу разгорели и распламтели као евети огањ у сталноме храму српске и хрватске Талије. Нарочито је Нови 6 у томе често био покретач.

( те стране ваља узети и К. Поповићи „заслуге око српскога позоришта. Његов: прилог неје најмањи у том великом и лепом сплету!

Повледњих 25 година Коста се Лоновић неје јављао на књижевном пољу. Он неје разумевао новога покрета у књижевности, и у опште у просветном животу нашем ; с тога му је био противан. Али, и ако послови његови око позоришне књижевности и уметности данас имају више историјску вредност, него што би били за садашње стање

и потребе наше, ипак чине да их се Захвално се-, ако не велика та; а оно чисту родољубиву душу, која беше: одушевљена за све што је племенито и лепо; јер,

ћамо: лента.

јер у њима налазимо.

видимо да је м он не мало учествовао око труд-

нога и мучног подизања позоришног храма, у ду-

том времену од 110 тодина, — а ко учини нешто вредно за своје време, тај- је учинио и за потоња ! С тога му велимо: хвала ти на „труду. Косто Поповићу! Вечан ти спомен! _ У ._ Б.

музи

ж У Москви су изашла певи на руске песме од Албрехта, револт НИ По ова — Безбородка, Соколова, Четљицкога и Мељцера. Сваки од тих напева стоји само по: копејака, те их тако може лако набавити свак) тељ народне музике. У опште би желели, нашим беседама, више пази на музику и на певање осталих словенских народа, а тиме би се словенска вештина узајамно подупирала. «

Издаје управа српског народног позоришта. 2

/ #

Дет