Позориште

ње

Дичне Југовиће помагајућ Турком, Да синџире скују твојој унучади — Југ Богдан (прексда) Не дао Бог, синовче ! " Милош. Кад се сећаш данас веље српске славе,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. ·

(„Граничари“) У четвртак 6.јануара угледасмо на нашој позорници први пут ово Фрајденрајхово дело, које већ има своје стално место у позоришном репертоару београдском. Писац је написао неколицину епизода из друштвеног живота граничарског, од куда је и дошао наслов томе делу. Епизоде су обрађене ако не са свима обзирима према, драмској вештини а оно бар с умешно изведеним бинским ефектима од сваке. руке, што показује да је дело састављао рутинират глумац. Радост и туга, страст и равнодушје, хумор и блазиратост излазе на изменце пред нас у лепим бојама, као оно слике

свака се разлије онако како желимо и за то на крају излавимо задовољни из позоришта, Али кад велимо задовољни, онда се бројимо у публику, јер попев се на Форум критике, морали би што-шта, делу замерити. Но узалуд би му ми набрајали махне, кад се комад допада позоришним благајнама и што је тлавно — широј публици, којој се критички назори — ми то знамо — не подударају свакад с назорима рецензената; а да би се овој последњој одиста допао, постарао се и наш вредни управитељ, који је умешно скратио све што је сувишно, а додао по гдешто, што јасније мотивује радњу. Престава је у целини ислала добро, а могла би и боље, да је било новоме позоришту више средстава на руци. Неке сцене, као слава пред црквом, кад немају потпуну декорацију, изгледају нам као неекладан уметак у игри. Но и томе ће се с временом помоћи, ако нам народ не закрати овоме заводу своје досадање учешће. Г. Ружић одиграо је улогу Андрије тако, да би и самог писца могао задовољити, што му је иублика на крају живим изазивањем и признала. Гђа Ружићка достојно би стала уза њ да је била само мало мање сангвинична. Граничарке су јуначка кова, па за, то су обузданије у радости а тишије у болу. Лепи јој беху последњи тренути опроштаја у тамници. Г. Суботић је бло доста верна слика чујићева карактера,

у калејдоскопу; свака нас слика појединце занима,

(Наставиће се.)

МА ИМ

Ти не сметни е' ума оне кротке тј,

Погледај их сада, па ми реци кнеже,

Шта би вилни Душан бееним Отманима, =

Овде говорио: ти говори за њ' га, 5 Војводе. |

Говори, говори, .

о Ку

и ми мислимо да је у њему леп дар за улоге ов жанра. Г. Рашић играо је улогу с вољом и 1, љиво али његова млађана и комична крв не о вара ни мало гргином карактеру, хоће рејв не биљном и старачком. да то му служи наче само, је умео да задовољи публику. Туца Хаџиће Уразова- ; . би врло пријатна „културтрегерка“ та, = а јој је игра била живља, енергичнија. У логе у овоме комаду тако незнатне, (9 облике. шили кад би наше вредне тлу свако“ рани њима оцењивали. вте на те пра=

Музика је лепо пропраћала пбје че бити и пребито монолог на гробљу; — алије. - тепоте! сама далеко заостала иза оригинала. У

асто

| | ИЗ ДРУШТВЕНОГА СВЕТА. | ( У (Женскират.) У слобод. Америци бије се љути 605, јак. У том боју, истина, да се неје ни капи крви проли-“ +, ло,али тим више црнила. Тај бојактим је занимљивији, што га жене бију међу собом. Американке теже за тим, да стеку у држави ева права, која уживају и мушкарци; а особито боре се за то, да им се да право на избор, т. ј. онв не ће само да им је слободно бирати, него хоће, да могу бити и избране. Ако им борба уроди добрим плодом, може се лако догодити, да ће још и кака Американка сести на председничку столицу северне американске републике. МУЗИКА.

" (Народни напеви,) Фрањо Кох, писац изврених чланака „народна глазба, у Југослов.“ у „Венцу,“ наумио је, да изда своју збирку народних напева, које већ купи од 15 година; „ренац“ вели, да ће та збирка показати свету, да ми несмо“ славни само са наших народних песама, већ-да суп наши напеви управо тако ориђинални и лепи, и даће им се чудити и дивити сваки, који шта, осећаја за музику у опште.

" издаје управа српског народног позоришта. ||