Позориште

миље

Милош.

Спешићемо, царе господине, Летећемо крила си нам дао,

Бошко. Спешићемо, спешити нам ваља, Зао сусед у нашој је кући,

(Наставиће се,)

ЛАМАР

поздсРИШАЕ,

“ (Народно позориште у Загребу,) У Загребу је даван 2. децембра ове године у корист редитељу Фрајденрајху нов комад под насловом: „Ко ће бити провизор,“ слика из живота у три радње. Тај је комад по немачком оригиналу за позориште удесио сам Фрајденрајх. () том комаду пише загребачки „Венац“ овако: „Ко је хтео, могао се н овај пут уверити, да је корисник несретан писац, јер осим других ствари фали му знање језика хрватскога. Ако смо се ове сезоне већ тужили на лакрдије, које вређају добар укус, а оно нам је за „провизора“ рећи да надмашује све, што се пкада неваљала представљало. да шаљиву игру може се узети чин из живота, те нам онда приказује „слику из живота.“ а опет је драма. Наслов „елика из живота“ сам за себе не значи у драматичном језику ништа, осим само то, да ћемо гледати слику из живота, одакле нипошто не следи, да ћемо гледати драму. Тако за „провизора“ не би знали казати, кака, је то драматична врста2 Гледећи на то, како се позоришни редитељ упрђо, да на смех наведе опћинство, морали би рећи, да је комедија; али главни чин садржи таких опачина, које спадају пред казнени суд, што никако не може бити предметом комедије. Право је шме комадима таке врете: драматички коров. Овај пут не само да се на пашем позоришту изтресао пун кош простоте, него је атентат учињен и на сам морал. Кад би то хтели потанко доказивати, морали би поновити оно, што не би хтели да се икада јавно рекне., Не може се тајити, да је позориште, осим свега другога, и школа доброга укуса, и да има знаменовања у етичком погледу. Против обојега је рат навестио г. Фрајденрајх својим избором. Била му је дакако племенита сврха, коју је и постигао: да што више опћинетва намами и благајну напуни. Али није истина, да се опћииство мами само драматичким коровом. Аза тим ако позориште неби имало друге племенитије сврхе, нето да мами новаца. од опћинетва, мо ако се та сврха не би другачије дала постићи

Митар оде да сачува народ, Ал не мога вили одолети, Нови Пазар, жртва ј' нова, Сваки часак што губимо, . Невине нас крви стаје, Крви братске, хајдмо браћо! (полазе)

него неваљанштином на позоришту — волели би, да се позориште затвори. Но г.Фрајденрајха, ако и иде велики део кривње за ову представу, није он је- ! дини кривац. Можда се не варамо, мислећи, да интендантура позоришна мора знати, што ће се представљати. За што је дакле допустила, да се на'ло-/

зоришту повреди и вештина и пристојност и хораљеји | Н

“ (Зборник позоришних дела.) У Москви излази ; „Волковескаја театрална библиотека, која доносе руске позоришне комаде и комаде из туђих језика У на руски језик преведене. У тој су збирци досад ЊЕ. изашла позоришна дела Островекога, Черњавскога, Теодорова, Григорјева, Трубина и Поћехина. Велику би захвалпост у нашег позоришта стекао сваки писад, који би се подухватио, да преведе који год од тих комада за нашу позорницу.

ПРОСВЕТА.

“ (Женске школе.) За визе образовање девојачко у Русији основане су по царској наредби од г. 1855. жен, гимназ. у свима већим градовима царевине. Почетак је учињен у Петрограду, где је пожртвовањем. особито царице Марије, отворена г. 1858. прва женска гимназија Одмах друге године за тим основана је ш у Москви прва гимназија; али јој број ученица у толико нарасте, да је после две године отворена друга, затим 1863. године трећа п четврта женска гимназија. Како се у Русији, особито у другој престоници њезиној, осећа потреба за више васпи- | тање женске омладине, види се из броја ученица, | које су полавиле ове три гимназије. Прошле године наиме било је у првој гимназији 420 ученица, у | другој 350 ученица, у трећој 250, дакле у све три | гимназије 1020 ученица. Кад ће се у нас толико | пазити на женско васпитање, колико се од неколико |

| |

година пази у Русији» Па ипак налазе се доста новина, које на сва уста трубе. да у Русији влада, тама, глупбет и кнута!

Издаје управа српског народног позоришта.