Позориште

___._. У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 16. ЈАНУАРА 1872. _____

ПН

Ма У) О 6 ТОДИНА 1, > + БРОЈ 1), УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стози зла нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. за жиг СВАКИ пут,

ПОВЕСТ И АЛЕГОРИЈА,

(Наставак.)

На Косову сунце залазило, У крвцу је лице умочило; У сунцу се доле руменило, Липа бледа поље су покрила: Јунаци ву на ноћиште пали. У боју им малаксале руке, Из руку им мачи попадали, У очима ватра догорела, У срцима врела крвца стала, Ко се био уза пара свога, Ту ће се њиме санак да борави; Вила ће га крилма да захлади, Својом песмом сан ће да му слади, Ко у боју пара оставио, да тог санка на бојишту нема ! Иза сна ће вила да га буди, Својом песмом да му пара груди.

(Вук се: диже и хода немирно.) дађи сунце легли ву јунаци, Твој румен им не обоји лице, Твојим жаром не окрвави срце, Зађи сунце а да нојца пане Издајство је по Косову пошло,

(Вук се крије.) А издајство густа мрака тражи, Зађи сунце, царство мрава дође, Зађи, зађи — (Вук бега с'позорнице.)

Тамо доле на.пољу Косову. . Једно момче на мач наслоњено,

Белом траком очи привезане, Око мртво изболи га Турци, Алт је живо у првима ерце. Крвно дело прекосовеке славе Из тебе ће песма да с излије;

Кроз мрак густи глав ће да се вијне,

Два ће мора песму да закриле — —

Докле песма не испева, славу,

Докле песма не искуне клетву,

Докле слава срца не завида,

Докле клетва душу не очисти,

Јек ће кроз мрак вилно да се вије! (Зове) Млад јуначе, гледаоче славе,

Срећан био муке не видео,

Дођи сестри у гору зелену;

Од славе ти бритка сабља оста,

Вила ти је гусле опремила,

Мач и гусле свечано знамење,

Гуслама ће славу сачувати,

А мачем ћеш муке одмучити ! (Даје му гусле и узев га за руку одлази с њиме.)

(Улази једна чета Турака с вођом.) Вођа. 6

Алах ћерим! Ево још једне хрпе Ђаура. Јусуфе, са мртвијех скидај благо и одјело; живо робље прићерај у табор!

(Застор пада,)