Позориште

Ако 6 жива допузила довде,

Узми живот болног ви га дала,“ — „Поглед робе на хатове плоче Крвав носе благослов од мајке!

Торак уздах поврх коца е' вије,

Хладан кикот од неба га крије — —

„Где ви, вејо, да олагнеш муци»

Руке т' беху препупе дарова

Смрт је дарак што га братац иште, — Ха, ха, влаше у харему сјајном Влајња пишти ал Турчина љуби,

Горак уздах поврх копа с вије,

Хладан кикот од неба га крије,

„Где си брате да целиваш брата,

Еда Ф' душу лагље испустио — —

— — Нем је Врачар, ал у гори пушка

Тужан одјек мученику шаље,

Да брат живи у гудури мрачној.

Последњи се с коца уздах чује:

6 Богом брате, — прости мајко земљо —

Ја не могох — доврши ће братац —

(Као да се буди) Ко да с сети мученика ових, А да душа боно не проплаче!2

Мрко гробље минуле нам славе, Српеком крвљу окупана земљо, Српском сузом орошено поље,

Како дивно сад преда мном блисташ, Из твога је недра материнеског Понивкнуло смиље и ковиље,

Из уздаха емиљ је процватио ,

Из молитве босиљак проклијо —

Ко да тебе сад очима гледа,

А да сузу радости не лијег! — —

Хатови ву доиграли

бесну игру, Мученици домучили

грогне муке; Српским пољем одјекује

песма српска, Насред поља уздижу се

бели двори (Тужно) Од срдаца мученичких

сазидани ,

А срцима живих Срба опавани, Усред двора српско срце закуцало , Растурена српска чеда дозивало: Дајте срца, српска децо, врца дајте, Груд је онде где и српе мишце чиле, Срце ће нас прикупити свеколике, А мишце ће дохватити лаворике, дгревал" ваља старе славе Србинове, Тражит' ваља старе дворе Душанове ! (Повлачи се у дно позорнице)

Бошњак, отаци син (улазе.)

Бошњак син.

Ходи, ходи, оче Ибрахиме ! Да свете ми пророкове вјере

Нигђе нијеси боље емјештен био,

Него овђе у кнежеву двору.

Отац Аман, дјете, на што ме нагони Да попљујем своју сједу браду. Што ће Ибра у кнежеву двору, Што ће Бошњак у ђаурској кући» Шта ћу рећи ако вилајетом | Ко запита, шта је бег-Ибрахим У конаку кнежеву чинио» Син. Шта ћеш рећи» — — Реци шта ти драго, Кад се вратиш у вилајет дома Казаћу ти шта ћеш тамо рећи, Отац (срдито)

Казаћу ти — казаћеш ми бјева, Што "ш казати» Чујте ме Бошњаци ! Бејах с бабом, бегом Ибрахимом, Поклонит" се кнезу Милошићу — Веље бруке, ох свечева вјеро! ССрдито) Де пусти ме да се вратим дома,

(Наставиће се.)