Позориште

| |

грешке; ту ти спада слепило са очију, образина с лица; ту онда престају којекаке обмане, ту се укаже истина, која се не да ничим подмитити, Тако живо не може ни црква да поради, а то може бити за то, што јој не стоје на расположењу она вредства, која стоје позорници, Цркви се не пристоји онај неуглађенији начин у беседи, у предавању; не пристоји афектисана гестивулација, не пристоји оштра и строга критика, она се мора држати у границама

(Наставиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Љубав и Филозофија“ „Пољубац.“ „Доктор Робен“) сва ова три комада давана, су у петак 21. Јануара 0. г. Пре свега имамо приметити, да је низ од ова три комада врло згодан; саме противности: љубав — Филозофија, пољубац — доктор.

Први је комад већ толико пута одигран, да је сувише о њему говорити. (д четири лица, што их има у њему, беху два у старим, у женским, два у новим, у мушким рукама. Глумице Недељковићка и Маринковићка извеле су, особито последња, свој задатак досадањом познатом врлином. — Суботић је био на своме месту у староме младићу; маска и држање, добро, само је у кретању могло бити мало мање услужности. — Станчићјеу младоме старцу врло дубоко проникао значај „дрвеног Филозофа“; ми му не бисмо замерили, да се и мање удубио у тај значај.

Нова лакрдија „Пољубац“ моћи ће се дуго одржати |

на нашем народном позоришту, као удесна пришипетља. Облик младе заручнице дао нам је прилику назрети у гуциМаринковићевој врло лепу будућност у безавленим улогама. — Бранијевом „чика тутору“ се видело да је на тлумишту код куће, Лукићу бисмо световали, да се већма привикава момачком држању (исто важи и за Станчића); без ђимнастике нема, поуздане будућности за љубавника, ма да овај млади глумац ни тиме не ће бити за ову врсту љубавника: и лице и глас упућују та на трагичну струку. ,

„Доктор Робен“, и он је стари познаник. — Да није ствар застарела, ми бисмо предложили управи, да поправи насловно име у „Роби н“, као што се инглески заиста и зове; а име јето искључиво ин-

63

дим

помирљивости и хришћанске љубави. Позорница на то ништа не ума; она износи еспап свој иу драстичнијем облику на среду, она сме свакојако да афектише, она шиба својом критиком без пардона, и у томе не да себи границе сузити; она иде тако далеко да и мртве давно иструле зликовце гони да свој гадни живот обнове, за, наук познијем потомству, и ми гледамо та страшила прошлих векова, те се и ужасавамо и уједно у себи радујемо, па проклињемо спомен њихов за све векове,

глеско, као што је Милош или Стојан српско. Улога герикове занесенице беше поверена гђци Катици бСавићевој, која је то поверење ба свим - оправдала. Кратка,ал пуна клавијатура осећаја, што нам је приказала, јемче јој лепу љубавничку будућност. У осталом јој беше много поможено, што

смо јој на први поглед могли веровати осећајима, увидевши, да је избор њен вредан сваког заноса, Јер то беше Ружић — Герик. — Ружићев је Герик изнад сваке замерке. После представе се много говорило у публици о Ружићу према Телечкоме у тој улози. Већина се сложила у томе, да је Телечки бољи Робен, а Ружић да је бољи Герик. (С отим се ими слагасмо, док још гледасмо Телечкога, који онда беше претежнији од Ружића у потанком исписивању значаја, особито у карикирању. Но то је нешто, што се може научити, те данас можемо рећи, да се Ружић у томе прилично изједначио « Телечким. Но у Ружића има нешто, што се не да тако лако усвојити,а то је занос, уметнички огањ, Тиме ће Ружић одржати свога, Герика за дуго на врху српскога глумства, за сад бар у по главе више од телечковог.

НО ЗОРИ НЕ

“ (Мађарско позориште у Њитри.) „Њитра мила, Њитра, ти словенска мати“, као што словачка, пе. сма казује, добија стално мађарско позориште. Њитранска жупанија одредила је тодишњу припомоћ на ту цел, а варош Њитра дала је за то позориште место на своме главноме тргу бевплатно. „Хеј, Њитра мила, Њитра, ти словенска, мати, кад на тебе мислим, морам заплакати.““ Кад се Њитри допушта. да може поклањати место за позориште, за што се онда то и Новоме Саду недотушта2 Или зар има разлике између вароши и вароши, што се тиче самоуправе2 А да, у мало не заборависмо. да је оно мађарско. а ово српско позориште. "Молимо лепо за опроштење.

Издаје управа српског народног позоришта.

) = а у ПН 1