Позориште

у НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 27. ЈАНУАРА 1872.

ЗА ОРЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 И 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

ПКОЛСКИ НАДВОРНИЋ, ШАЉИВА ИГРА У | РАДЊИ, С ПЕВАЊЕМ,

НАПИСАО К. ТРИФКОВИЋ.

о соБЕ, Поповић, школски надзорник... Оорић. | убавета, ПРИРИМ МЗ 44 +): Л. Хаџићева. Петровић, сеоеки учитељ...-. Суботић. | Станко, свршени приправник... Недељковић. али сена МИ» Ј. Поповићева. | Писаревић, натарошев писар... Рашић.

Збива

МИ Ими мит

ПРИЗОР |,

(Петровићева соба. Петровић седи, пуши на

чита преко наочара новине. Ката седи у ћошку и плете |

чарапе.)

Петровић и Ката.

Петровић, (По неком времену.) Жено, |

знази ли шта је новог Ката. А одкуд ја да знамо Петровић. У Новоме Саду ег нову екупштину 2 "Ката. Какву тог

Петровић. Боже мој! Какву другу него |

учитељску ! Ката. А откуд ја то да. погодим >

Петровић. Отуд, што ево стоји у „За- |

стави“, ал наравно, ви жене никад не би

завириле мало и у новине; вама је свеједно, |

ма се читав свет тумбе окренуо.

Ката. Боже мој, човече, ти си опет нешто |

љутит !

Петровић. (бкочи_ И баци саване бар | не би био љутитр дпет нова скупштина! |

Сваки час скупштина!,,.-Ко ће то Да иде!

Са мојих 120 -. годишње плате, четири ме- |

рова жита и а фунте сланине како да

КА ЦЕ •

И И 6 ЕУ А = А а а ~

лулуиИ |

зивају опет |

се у селу. А А КАКАО А А А а па но 1 2 Ун ПИВО путујем свакога месеца трипут на скупттину 2 Ката. Три нут преко месеца — а целе ове године тек је само једанпут била! Петровић. Свеједно! И то је доста да оде цела плата, Шта ти мислиш, жено! | Кола овамо, кола. онамо, стан у Новоме Саду, понда онај врашки воко,.,, Не знаш ни сам како потрошиш новце, Ката. Па добро, човече, не мораш ти ићи! Петровић. Шта не морам, кад морам, Имам ја вазда којешта да им рекнем, Нека се зна чав и на сабору. да и кочијаши боље живе, него ерпеки учитељи! (Шмркне.) Ката. Па немој се за то љутити, човече! Петровић, Шта да се не љутим! Хоћу да се љутим, то је слободно сваком учитељу. Хоћу да им кажем, да нисмо ми последњи људи на свету. |. Ката. Боже мој, кад те човек слуша, мислио би, даје све истина, што говориш! Петровић. Жено, немој да ме доведеш · у јарост! Шта није истина». Зар немаш жива примера пред очима дар не видиш | (танка сваки боговетни дано дар не знаш