Позориште

ма У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 28. ЈАНУАРА 1872.

урерана Кид Тода ша

ПОЗОРИШТ

+ БРОЈ П. >

с УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стоји ЗА нови бад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,

ШКОЛСКИ НАДЗОРНИК,

(Наставак.)

Петровић. Докле 2. Шта ја знам, . Докле вуче коњ у таљигама2 Докле може! Не био се родити за учитеља, већ за министра,

Ката. Слушај, човече !,. Како би било, да ми нашу децу оженимо! Нека је Станко у кући, па где нас двоје животаримо, моћи ће и они.

Петровић. Од тога не ће бити ништа!

Ката. Али помисли само —

Летровић. Ја ти рекох, да од тога не ће бити ништа! Ја не ћу да од једног просијака направим два. Док Станко не добије штације, дотле од сватова нема ништа, То ви већ сто пута чула, па ти ево и опет кажем! (Шмрене,)

Ката. (Уздане.) Сирота моја Савета!

Петровић. Сирота моја Савета!.. Ви женске друго ништа и не знате већ уздисати и јадиковати, На срећу што је Савета паметна девојка, са свим на мене, па задовољно сноси своју сулбу.

Ката. Ја знам како је њој!

Летровић, Шта ти знаш» Ви жене друго ништа и не знате, већ нагађати како је коме. Сад си ти увртила себи у главу, да је Савета незадовољна... Ал збиља, где је Савета 2 Не видех је цело после подне2

Ката. За цело је у башти. Знаш да она себи увек нађе посла. (устане, отвори прозор и гледа). Да боме, да је у башти! Бере пвеће и пева, — Слушај само, како лепо пева, (Чује се песма, »Горо, торо висока ви!“),

Петровић. (По свршетку песме.) Хм! „Ја

| не могу сретна бити, тебе драгог задобити,“

А шта ћу ти ја2.. Ја би то желео од свег срца. Станко је ваљан и честит млад човек ,.. Ал све бадава... штацију прво, штацију, понда нека вам је благословено !

Ката. (Виче кроз прозор.) Савета рано! Доста имаш цвећа, оди горе, препеће те сунце ! (Врати се са прозора.) Ево је где иде, елатко моје дете!

Петровић. Све еве — али само штација!

ПРИЗОР П, "Савета пи пређашњи.

Савета. (Утрчи у собу са цвећем у руци.) Слатки мој отац! (Пољуби га у руку.) Слатка мати! (Пољубијеу руБу.)

Ката. А где си ОН дете моје, цело после подне»

Савета. Била сам у башти!

Ката. Па шта ви толико времена чинила

Савета. Од свачега по мало! — — У башти има ваздан посла... Привезала сам гране од крушке, хоће да се сломи, тако су родиле... Понда сам мало и плевила, Знате, мати, ваздан поникао коров!,. Понда сам превађивала цвеће... 0х, да видите само, мати, како је лепа моја хортензија... Пуна пунцата цвета, а у наоколо лишће зелено, па једро, да је то милина погледати,.. Па теб Фуксија да видите каква је... Двострука,

па угасито црвена као ватра... А ружа, мати, ружа што је лепа, то се не да ни изрећи,