Позориште
> =
и
Савета. Господине, ја то боље знам |
него ви! Надзорник, (За себе.) То је врло мало, (На гдае.) Па како животари ваш отац» Савета. Добро! ди је задовољан за сада, | а после Ће ваљда боље бити, | Надзорник. Када после» | |
| | |
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Цар Петар Велики као лађар“), шаљива игра у 2 радње, представљана је први пут 30. јануара. Покојни Милутин И. Стојановић, негдашњи професор у гимназији београдској. превео је с Францускога више позоришних комада, од којих се неки, и по избору и по језику, могу слободно упоредити са најбољим преводима у нашој књижевности. Цар Петар му је првенац, и носи на себи знаке почетничког рада. Садржај је позната епизода из живота, једнога необичног и ретког човека, који је случајно могао да буде и извршилац својих великих замишљаја, а то је,да у балтијском приморју подигне својој отаџбини нову престоницу, створи убојну и | трговачку руску флоту, даде руској трговини и радиности нов полет, и'да своје земљаке учини приступачније европској култури. Тога ради долази Петар инкогнито сам главом у Холандију да мало изучи тесати лађе и да, што је главније. набави ваљане градиоце лађа. У то холандска власт прочује да јој неко мами мајстореми ту онда свезнала, повлу рада, глупо-мудра и пуна важности полиција сардамска игра смешну улогу. Вредно је споменути, да је ово дело писано у време Фран- | | уских симпатија према Русима,и да се. у ори| гиналу, први чин завршује весељем на свадби, | а други одласком царевим на броду, са великом помпом. Дакле комад од ефекта. Наравно да је ово на нашим глумионицама морало изостати. Играло се добро, особито Петар и Флиман, Брании Ружић, за тим сва три посланика: дорић, Суботић и Лесковић, као и Марија, Л. Маринковићева. Начелник градеки, Фан Бет, којега без претеривања приказиваше Рашић, испао би још боље, да га је још озбиљније схватио, јер је речена улога тим смешнија што се достојанственије представља.
(„Да је мени лећи па умрети“), лакрдија, позната и загребачкоме позоришном зборнику под именом „Живи мртваци.“ Понеки и оваки комад добар је у репертоару, већ и ради тога, да је свака стру-
(Наставиће се.)
о дшачтшиа
просвету и црквене послове издало је ових дана
| поучне књиге,
| на 18.000 душа долази по један адвокат. Од тог | ника један); на Саксонску 761 (на 3200 станов-
| један); на сам Берлин (800.000 становника) 58% на | Дражђане (156.000 становника) 162;
Савета. Та за Бога, кад дође тај нови шеолеки надзорник,
Надзорник, Тако2 Па шта ће он радити 2
Савета. Шта, А шта друго, него еве оно што му у дужност спада, ~
Надзорник, А шта му спада у дужност 2
ВН
.
ка заступљења, а особито уз месојеђе, у време забаве и смеха. А код овога имају строфе још занимљивих алузија на сувремена питања. Сви су играли
изврено, а особито Крпић и Крпићка, Ружић и Ј. Поповићева. Б.
КЊИЖЕВНОСТ.
(Нове књиге.) Изишао је Њемачко - српски рјечник, од пок. Вука Стеф. Караџића, Беч 1872, цена 3 Форинта.
Штампају се Српске народне пјесме, књига |. Вукова, зборника.
Књизи Потчињеност женскиња спуштена је цена од 10 на 6 гроша (60 новчића).
» (Књижнице за народ). Бечко министарство за
наредбу, да свака народна школа има своју школску библиотеку, из које ће читаоцима узаимати
СТАТИСТИКА. # (Колико има адвоката у Немачкој.) По најновијим податцима у целој Немачкој (40 милијона становника) има 5057 адвоката, и тако од прилике
броја долази: на Пруску 2277 (на 10,500 становника један); на Баварску 349 (на 1400 становника на Липиску
(91.000 становника) 157; на Хамбург (225.000 ста-
новника) 142; на Франкфурт на Мајни (80.000 стаповника) 100.
ПРОСВЕТА.
» (Државна штампарија у Београду.) Врени Фактор државне штампарије у Београду, Стеван Раичевић, који је ту штампарију подигао тако, да она, сад — по енглескоме сведочанству — чистије и лешше ради, него и једна у Цариграду и Атини, постао је управитељ исте штампарије.
Издаје управа српског народног позоришта.