Позориште

А ТУН

ром и Валенштајном, Лудвика. Девријена са | успомена обузима нашу душу са тугом; јер његовим Францем Мором и Рихардом П|, | све што о њима читамо, или што из раз- | Волфа са његовим Маркизем Позом, Сајдл- | них традиција дознајемо, све ће нам то из- | мана са његовим Мефистофелом, Албом и гледати незнатно и мајушно, ако нисмо те

Кромвелом ит. д. Нестало је славних при- | јунаке својим очима гледали; увек ће нам казивача великог човечанства! — Њихова, | недоетајати њихове праве живе слике,

(Свршиће се,)

Иран СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, % (Позоришни ред представа ове недеље.) У уто-

(„Два наредника“) представљана су 2. Фебруара, | Рак 8 Фебруара: „Париски кочијаш.“ Позоришна (вај комад старога кова нови на себи знаке заста- | Мтра у 2 чинова, по Француском оригиналу пререлости у свему. Он је управо прослављање вој- | радио Ј. Хајман, « немачког превео Манојло Хрваничкога реда и живота у евима ликовима, прослав- | Данин — Србендић. — У четвртак 10 Фебруара: љање војничких врлина и реткога примера пријатељ- „ди и она“. Шаљива игра, с певањем, превео Ј. Риства у војничким особама. Оваки предмет за драмати- стић. да тим: „бсма тачка“. Шаљива игра у! расање био је најудеснији у време метернихова апсолу- | ДЊИ, написао Мирже, превео Ј. Хаџић. На послетку тизма, кад есенција државнога права прибрана беше у | 19 други пут: „Мила“. Шала у 1 радњи, по Гернеру у овоме припеву: „кад зажели светлицар — у смрт | прерадио К. Трисковић. — У петак | Фебруара скаче граничар“; кад се то неје само певало него и ПРрвипут: „Разбојници“. Драма у О чинова, од као цвет од крепости духовне сваким начином пре- | Ф. Шилера, превели Ж. Шокорап, и Михаило В. Вупоручивало; кад се у казненом праву, по теорији ЈИЊ — У недељу 18 Фебруара први пут: „Папримерног застрашења, за смртну казну неје тра- | Виска сиротиња“. Драма у 7 раздела, с Француског жило особено влочинство или бар груба кривица, | превео М. И. Стојановић. него кад довољан беше и сам преступ санитетске «бе наредбе, ма то по себи п човекољубиво дело било, ПОЗОРИШТЕ У АФРИЦИ. па да човек главом плати, и то пе оба преступника, “ (Стари Мисир у канрској опери.) У великом понего само један, „примера ради“, коме случај | зоришту за опере у Каиру, које је саграђено 1869, лосуди, на кога падне коцка (о „примерна“ правдо!) представљана је 24. декембра, прошле године ИЕ Оваку материју узео је далматински Италијанац ПУТ опера „Аида“, коју је по жељи владаочевој за повод драми, у којој има доста сентименталнога | компоновао Верди. Предмет је из старе мисирске морала из домаћега и друштвенота живота, али | неторије, који је песнички обрадио Италијанац Т инајвише слепе потчињености и осталих војничких у сланцони; нацрте за прекрасне декорације и врлина, и уз хумор инвалида-тамничара пуно Фраза, сјајно позоришно одело израдио је Маријете. и застарелог начина говора. Али доста о комаду; Аида је кћи етиопскога краља Амон-асара, па у он има и својих добрих страна: глумиште та радо Рату између њезина оца и Мисира око горњих има због неколико добрих улога, а осетљивији део | нилских земаља би заробљена и у Мемене доведена, публике е тога, што је „Фабрика сува“. Целина | тде живи у двору Амнерисе кћери мисирскога краља. представе испала је врло добро. Наредник Ђорђе п Те две краљевске кћери стану се Пи жена му, Ружић и Ружићка, одиграли су тако своје | Родности и у љубави к мисирскоме војводи Радаулоге, да је и само ради њихове игре вредно гле- | месу, кога Етиопкиња наведе да јој прокаже пудати овај комад. Одликоваху се још к томе непо- | тове, којима је мисирска војска пошла на њезину знати, други наредник, плеткаш Марић и Ружица | отаџбину. Ово изазове свакојаке трагичне сукобе (Зорић, Недељковић, Суботић и К. Савићева), Та- | и буде Ло У Пе на Пе мничар, Рашић, могао би са мало више труда и Зона МИН ан која је повијен не марљивости, после Ђорђа и Софије, произвести нај- | шеног религиозног значаја, хвале јако. Мисирски већи учин. Вељко, Станчић, беше превећ мало жив, | кедив (вице-краљ) био је на представи од почетка да, сувише озбиљан за „ветрењастот“ младог офи- | ДО краја, те пљескаше и сам на више места. Опрема дира. У овсм комаду су и дечије улоге захвалне, ове опере, стала је 200,000 талира. које нам добро приказаху обе Зорићеве. Б. Издаје управа српског народног позоришта.

РИННН »