Позориште

а У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК !8 ФЕБРУАРА 1872. =>

=

(о

ла

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — (СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОТЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,

(Наставак.)

Панта. Хо, хо, залудио! Какве су то речи Де ће женска глава паметног човека, до залуди, ()ј, ој!

Панта. Ти једну мање! — А ти, синео, | гле, гле како си прашан, — иди па се очи- | сти, па ме у соби чекај до год не до ђем, Имам ја теби још лекције да читам, | Ана. (Кроз јед.) Бре, је си чуо ти, чоХајд иди! | вече, та да ко и залуђује свет него женСтанко (одлази у кућу.) ске главе, Та така ће девојка залудити па-

|

Панта. Жено, жено, кад ћеш ти што па- мет стотини јунака, — ал имаш је шта метно урадити» и видети,

Ана. Та ако нисам никад, ово је баш паметно! Дете је кравно, изучено. Биће то красан учитељ, — Де би ја њега млада у црно обукла, де би ми јединца у калуђере | дали. Та једва мати чека да му сватове |

Панта. Гле, гле, та ти се канда жестипи Но томе се баш радујем. Ал тек, тек, жена човека да залуди! — Знаш опрости, ал то мени у главу не иде, знаш како вели мој гре Дуза: жена је дрвена лутка!

види, а не — : | Кад је сама луда, како ће друге да залуди! Панта. Сватове! Да, да, да се усрећи | Ана. Е, "је (С чуо ти, та залудићу ја као и ја. | |

овако матора, и тебе и твога гре Дузу и волео вас год има, само да се наканим! — Не знаш ти још шта је жена. Ал и јесте већ твога много! Та ми живимо већ двадесет и пет година, па све лепо иу

; у ; миру, јер ја знам де тебе голица, па ти кину башту.) Гледај ову башту! Како јето | ровем и угађам, само да буде мира, а ти врлина погледати, што једна девојка сама | унелиш да ја то морам! Ја сам ти луда, својом муком израђује. Красна је то де- | јито се не размећем мојом памећу, као што војка та Савка! Та реци, зар није» | ти радиш, — ал вредно би било да и мене

Панта. Шта имаш сад опет с њоме» позна, Знаш, већ ми је додијало., Од дана

Једна другу Фалите, кад вас нико нећеда на дан ништа друго не чујем, већ по сто

Ана. Човече, та промисли само, каква | би то радост била, да дочекамо унучад ! | Та нисмо ни ми млади, а бићемо који дан све старији, треба и нама неге и помоћи, Па шта велиша — (Показује руком на сав-

Фали ! | пута: жене ву Пурке, жене су гуске, ал Ана. Не Фалим ја њу, већ се она сама ако ниси досад чуо, сад ти кажем, да те фали, А шта ћемо кад јетако!: — Ево син гуске и ћурке умеју бити паметније, негд

ти најбоље зна. Сад ми је баш казао, да без ње живити не може, Тај се: баш залудио у ту девојку!

а нано - =

сви ВИ гускови и ћуркови,

(Наставиће се.)