Позориште

РА пита

гримасе прави и кревељи се и преку. "а мапа ва публиком се разговара, „већ лаку пријатну промену у игри, која је "само | особина вештаку, и коју је само он кадар | извести.

Само пристојност, Финоћа и право мимично кретање оличава вештака, Разно-

СРНСКО НАРОДНО ПОЗОРШИТЕ.

(„Записнвци ђаволови“ — Т. Јовановић као гост.) У четвртак 24. Фебруара о. т. приказивана је драма „Зашисници ђаволови, „у којој је г. Т. Јовановић члан народног позоришта у Београду, ступио у Улози „Робена“ као гост, Како је овај комад пре кратког времена даван. а како је том приликом и ло-

дробније критикован био, то пека, нам се не замери, што ћемо овота пута прећи преко њега п нашу пажњу једино обратити на београдскога госта.

Пре неро што ће се завеса дићи и комад почети, могло се опазити на лицу у лепом броју сакупљених гледалаца љубопитност п нестпрљивост, Беше томе највише узрок Фама, која је претходила Т. Јовановићу. наговешћујући његове глумачке сепо- | вобкости. Но беше томе узрок и успомена на једног | од наших глумаца, који нас не давно остави, и који је баш у улози Робена вичан био износити једну струку евоје глумачке уметности, те су се због тога, гледаоци и нехотице заниткивалш: ко ће боље одиграти Робена> Ово је питање летило од уста до уста, а њиме се констатовало по нас Србе то прајатно мњење, да имамо два глумца, којнсе у једној п истој улози могу гледати.

Овој нестрпљивости и овоме љубопитетву хтеде звонце да учини крај. Завеса се подиже. Но Валентин, Жиранка п Каваљер Рапшнијер, премда им се ништа није могло замерити, не могоше ипак да са свим утишају публику. Дође најповлеи бароница Ронкролека са њеном ћерком. Реч је о путовању. Марија налаже Валентину да спреми кочије... у публици се појави тишина. Онда поче на позорници киша и севање, за тим грмљавина, из почетка, са свим из далека, па онда све ближе и ближе, најпосле пуче гром... ускочи Робен и — бурноидуготрајно ташшање поздрави г. Јовановића!

После овога поздрава овлада на ново тишина. Сваки је највећом пажљивошћу пратио говор, игру, а особито елегантно и округло кретање јовановићево. Бурно ташшање на свршетку прве радње ту-

| |

врене и брзе промене у шаљивој игри чине, да глумау тој врсти играња мора еа живоићу и осећањем приказивати и да му је осећање и живост. неопходно нужна, Шаљива ву осећања више разновренија него тратична, али трагична зато преи живље упадну гледаоцу у очи,

Мере" се.)

мачило је учињени утисак. Таптање ово поновило св н по свршетку друге радње, а по свршетку треће и последње радње изазвало је нашега госта.

Ми нисмо овога шута позвати, да говоримо о појединостима у игри нашега госта, и ограничаваме наш извештај само на утисак, којег | ДА његова игра. Једно само пека нам је пак дозвољено приметити.

Држимо, да не ћемо погрешити. ако будемо тврдили, да нае јеиграг. Јовановића из почетка чудно изненадила, Онај брзи говор бев великог афекта, без ика-

кве сентименталности, без смерања па ефекат, бно је за наснов. Не велимо нов у опште, него само са по зорнице нов, јер па обичног живота бло је тај говор нама добро познат. И кад смо у памети унпоредили оне људе из свакидањер живота, којима је такав говор урођен, са Робеном, каквога нам је Јовановић приказивао : морадсемо признати, да такови људи са свим беху налик на Робена, или беље рећи Робен на такове људе. А чему нас је то научилод Научило пас је томе, ла је Јовановић улогу

| Робена представљао са свим природно, — доказ,

да се г. Јовановићу не може одрећи, да је у улови „Робена“ уметник.

Уз госта морамо још споменути нашу вредну Л. Маринковићеву, која је баш о дану представе примила и одиграла, а нигде запела није, улогу грофице Сернијевице у место М. Недељковићке. која се била разболела. НОЈЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

% (Црквени лист на румунском језику). „Пешти Напло“ пише: Јован Пашју. парох у Самош-Ујвару, јавља с негодовањем, да његов црквени лист на румунском језику не ће излазити, по што, се, од 9 милијуна Румуна, на њ уписао један једини уписник, па и тај само на три месеца.

Издаје управа српског народног позоришта.