Позориште

У НОВОМЕ САДУ У УТОРАН 7 МАРТА 1872.

пи ла 25 ~ рит" ЈЕ | ПОЗОРИШТ << БРОЈ 1. » о

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.

Софка. Опростите, ал ја сам била на музици 2 | Стева. Тако! А ко ти је допустио 2 | Софка. Милостива госпоја ми је рекла да идем»

Стева. Моја жена»

Софка. Да, одмах чим је дошао онај господин,

Стева. Какав господин»

Софка. Ја га не познајем, нисам га за ово 14 дана, што сам Бод вас, никад Видила. Стева. До сто ђавола, то је еве лепше и лешпе! А како изгледа тај господин 2

Софка. Онако није баш ружан, пре би рекла да је леп човеЕ!

Стева. Понда»

Софија. Понда ништа! ди је дошао, пољубио се 6 милостивом госпојом —

Стева. Шта пољубио се2,..

Софка. Да, и после ми је милостива госпоја одмах ревла, да идем на музиву, јер ме не ће требовати, и остала је са оним товподином,

Стева. Гром и пако, девојко, то није истина !

Софка. Како да- није, кад сам својим

· очима видила! Још ми је дао тај господин два сексера, што сам му торбу унела,

Стева. Торбу2... Тако је! Ја сам нашао у својој соби торбу. Нема сумње, то је љу-

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 новчића МЕСЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. зА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

До

бавник моје жене, А, то не може бити! Не може» А за што не» Гром и пакао, каква мисао! ... Моје жене нема! Да нису побегли Побегли2 Он с мојом женом да побегне» А чекај се, лопове један, показаћу ти ја како се жене краду. Моја Мара оставила мене, мене, који је толико волим! Да, боме, ја сам се по целе ноћи картао, никад код куће, њој било дуго време, онај јој се лола удварао, е, па за што да ме не остави» Ал' не, она је моја жена, она се заклела пред олтарем, да ће ми верна бити, ма се ја и картао! Ху! Хоћу да полудим, Софка! Пиштољ овамо!

Софка (плачно.) Немојте, молим вас господине, да се убијете!

Става. Ни речи, пиштољ овамо!

Софка. Ја не знам, како то изгледа !

Стева. Проклета девојко! (Утрчи у собу и изађе са пиштољем.) Сад идем, идем да се осветим, Ха, врвничко колено, крадљивче подли, твој је последњи час куцнуо! (Истрчи напоље),

Софка (трчи за њим, Господине! Господине! ЈА. ја ] 4 о А

(Наставак.)

ПРИЗОР ТУ.

Спира Грабић (напит, улази и пева пеему:)

„Дух времена сад је таки,

За слободу с диже сваки,

Бела вила ори глас,

И у борбу зове нас,

Напред, напред, напред Србине !“

(Наставиће се.)