Позориште

Леонтас.

Превлињем те мучи, Уштеди ми бола,

Капулос.

Док те тако гледам, и ја га осећам, Нећу, "Већ говори!

Леонтас (одважно.)

Хоћу! Твоје речи, разблажише мало Удар што претрпех, Хоћу, слушај, Мога Оца на престолу намера је била

Да свом наследнику. мени, Теодору

да жену иепрови, По што отац паде Син је добро знао што му чинит' ваља Да освети оца, али су ме лажна Обећања царска вешто успавала.

У надежди сести на властедски престо, Негов'о сам стару љубав у потаји, Дворанину цара не беше могуће

Да касније згуши љубав што отхрани

ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Пркос,“ „Да је мени лећи па умрети,“ „Локот.“)

ног позоришта у Београду, као тост у сва три комада.

Господин Племенчић, који је на кратко време дошао амо да гостује, навебао је и промукао путем; д тота нам уживање, на жалост, не беше потпуно. Али се из игре његове већ у прва два комада видело, да је на глумионици код куће, да је окретан

мишља и Фино играјући пази на меру, речју да се добро разуме у својој струци. У „Локоту“ пак

развио свој уметнички дар; лаке ноге, живи покрети вреле крви жаркога појаса. нагла промена претворнога плача на смех, лакомство, жудња за, јаким пићем, сцена на. прозору, пењање уз лестве» а. особито пијанство, срчаност у њему, и пијано

цизно, како још до сад не видесмо на нашој глу-

Карлова театра у Бету. Енглеске речи изговарао је разговетно, а у певању помагао се спуштањем гласа. Штета што не беше при гласу, те се не мотате заујати свом својом снагом!

У првом комаду особиту пажњу заслужују: Л. Хаџићева, која, је честито заступала еокину улогу, а

и вешт глумац, да је изврстан к , кој -А нвсљии то пинионни и ан џићева), да би тако приграбио младу лепотицу и

ПАЛА АЛМА А

зашочић

Кнежевић за дивну Теодору. Ево, (горко) На овоме месту укопах је данас

По што видех ону за коју сам живео

У туђим рукама,

Капулос, У чијим»

Леонтас, Михаил — —

Капулос,

То је доста! Чу ли, што сам и ја видео» " Прикривено твоме оку, ал овоме (показује своје)

| Које безазлена љубав не заслепи

Доета јасно. Видех где лукаво око Андроника, прати твоју љубав,

Леонтас (брзо.) Како 2

| Ниси добро гледо! нато онда мене

Да шаље са сестромо (Наставиће се.)

игром и певањем; а осим ње изврена беше, као

' обично у таким улогама, Ј. Поповићева, (Ката).

Ове три шаљиве игре с певањем приказане су у четвртак 6 априла. Ј. Племенчић. члан народ- |

У лакрдији одликоваше се уз Племенчића (Крпића) Ј. Поповићева (Крпићка). Жива игра К. ба-

' вићеве („Намигуше“) беше тога вечера такођер | необично добра. Добрић и Добрићка (Зорић и М. | Савићева) бише заиста угледно двоје људи, као

што и карактер њихов собом доноси.

Трећи, нови комад „Локот“ без Мунга не би много вредио. Заплет је слаб. Богаташ у годинама (Суботић) хоће да узме своју храњеницу (Л. Ха-

— њезино удвостручено имање, па је поверава на

| чување кључарици (Ј. Поповићева), принцу робу

тде прнац Мунго држи управо сав комад, ту је тек |

мионици. Многи моменти опомињаху на уметнике |

(Племенчић) и „локоту;“ али поморски капетан (Рашић), преобучен као стари инвалид, прикраде

се и успне по лествама кров прозор на горњи бој,.

заваравши матору упаљеницу измишљеним причама о њезиним некадашњим љубазницима, а црнца

| пићем; отвори „генералним“ кључем Фијоку, у којој су

боксовање, све то беше изведено тако верно ипре- |

исправе: те тако долази до жене, мираза, кључа-

| рице и роба. Али је овај комад зачињен смешним

| ситуацијама, лосеткама, оригиналном, живосном и

симпатичном сликом роба црне боје, а поврх свега, песмама цричевим и морнаревом. Ув Племенчића

! приликоваху Суботић и Поповићева, а добро се др| жаху Рашић и Хаџићева.

Б.

Издаје управа српеког наредног позоришта.