Позориште

уран

ни 18

|

| Теодора, „| Може л онај, који тебе Недо тражи,

| Који тражи зраку твога љупког.окај

| Може 1 онај друго овећати, хтети,

| Нето само: оно, што је лепо, што је

| Племенитог Који љуби грех и злочин, | Томе смета јарко сунце, веруј. А зар Твоје лице није јарко сунце, које

И пучину срца разгрејати може 2

Неда (благо).

Младо срце; као што је твоје, сваки Стручак у природи за ружицу сматра; Ваљда за то, што му чиста душа своје Мирисе пренаша и на оно биље,

Које грешној души само смрада, само Трња даје.

Теодора, . Ако ово за човека Дично својетво данас моје срце краси, То је, лепа. Недо, твоје дело!

Неда. Моје 2 Теодора. 3 Не чуди ве томе, Добро као и зло Лепи се за оног, који е њима чешће У додир долази. У те краљице И зликовац да је, човеком би посто! Које чудо, да је твоје нежно срце Љубављу згрејало, очарало својом Божанственом силом и моје млађано, А до скора хладно срце. Неда. Твоја љуба Уживаће слатке плоде овог красног. Рајског цветка,

Теодора. Не ће, веруј Недо, не Ће! Неда. Не ће» Твоја љуба _ Теодора.

Не ће! Овај цветак Вене у пупољку ако топли.-враци

Зеленот завоја што му цветат

Неда. Ви мужеви чудне боравите мисли Кад вам једном срце љубављу запламти: Не ће жена никог учити да љуби; Љубав, то је семе што га творац веје | Кад човека ствара.

смета,

Твога жаркот ока не растворе стегу

Теодора. Ал би ово семе

Иг замрвло или епржило се, да му

Блата душа женска не разгреје, или

Да му не разхлади станак, Красна Недо! Ако си гледала када бујни потов

Са врх горе хујећ ливади у крило

Руши врлет тврду; што му току смета, А на хитром равну откинути цвета

Где се дршћућ' спрема, да на кршном крају Мирисаво чело раздроби, па онда,

Да увене; или ако си гледала,

Крилате ветрове, кад ве пусте бесно

Да играју коло око земље, мрким Ужавом емрачене, а у њихном тамном

| Крилу слабо тиче, како тужећ' тине

| За мајчиним гњездом, а не може сили

| Да одоле крилма — онда ви видела

| Могживота прошлост, — Бурнаје, калосна!—

Као то мутни дани уздишу за сунцем,

Ко што дете гине за мајчиним крилом; Тако ми је срце гинуло за зравом Љубави; — до скора то је тако било; Сада више није: сунце само, није

Никад младо цвеће својим сјајним зраком Обавило тако, као што твоји чари

Мене обгтрлише; никад није бистра.

Рова завијала у јутрењем зраку

Тако красно, као твоје бело лице

Што ве. вад преда мном у осмејку сија,

Неда.

Твоје плахе речи внимише котрену "До сад за"ме густу. Јесу л ове речи ђ

ени намењене2 Мениг Недиг Или Ваљда распламтела твоја машта снује Преда мном говоре, за другу доличне, Теодора. Теби, теби Недо, моје вунце јарко!

За мене у евету друга и не живи,

Неда. А ти даруј мени зачуђеној само Један часак рока, да промислим, шта ћу Да ти рекнем, Теодора (тихо). Лучку ћерку није мука Победити, (Јасно). Недо, не размишљај дуго; Љубав не размишља већ осећа, Неда. Љубав 2 Јест да право рече, љубав не размишља, Али ја не љубим, ил да рекнем боље: Ја не љубим тебе, (6 тога и размишљам Шта да чиним, да те корим; иди да те Сажаљевам.