Позориште

За тим неверником Михаилом. Није

Ни достојан твојих суза. Док ти бедна Очајаваш овде, он се ваљда срећан Љубављу опија, што у врцу лепе Теодоре нађе жељеног одзива,

Неда.

Ох, смилуј се, немој ово бедно срце Још више да цепаш, ·

Теодора. да што да ја штедим Твоје врце, кад се моје с очајањем Бори» Неда. Ја те жалим. 0х, шта рекох јадна, · Има ли у свету још беднија створа, Да га Неда жали» (Покрива лице).

Теодора.

Има душо, има! Ти си бедна, ја сам кукаван очајнић! До века се беда в очајањем грли, У твом загрљају моја срећа ниче, Кад процвета нека теби мирис проспе, Мила Недо ходи у наручја топла Твога пријатеља, (Грл је).

Михаил (улази на врати).

Михаил. Ха, Гаридее! Неда! Теодора хитро измиче. Михаило је гони преко позорнице. Обоје излазе).

(Трза мач;

Неда (пада на колена). Боже, ти ме брани ! и (Средњи застор пада).

5, ПОЈАВА, (Велика дворана богато украшена). ·

Михаило (улазећи стражару). Позови краљицу; жур се, а главаре По што дођу пуштај. Хитро! (Замишљен),

Стиште бура

Задрхтала Неда, — Нагли удар као Суха муња сломи намењену жртву, Крвна коцка лети, до мало ће пасти, Нека пада! Нек се земља тресе! Сунце Што Србију згрева, завићу у прно; А кад месец вијне, нее му бледа светлост ПШусту земљу гледа, Шишманова копља, Негда сломивена, вин опреми сада, Да потресе престо српског краља, свога, Црног душманина, — Мора пасти, ма ме Падајући живог укопао. То је

| | |

| |

Цена коју Урош мора платит сину Погажена, оца! — (јетко). Бноје, долази!

· Оди, ја сам спреман, да довршим пуно

Што сам започео. — — Лакше срце бедно, Огроман ти удар целу груд потреса, Не плаши све; страх те не потреса! Не, не,

· Страх то није, веруј, то је гласник твоје

Доидуће среће, што те младог данав

| Разиграва,

Неда (улази). Ти ме позва, не знам да ли Мога друга гони дурно јетка воља,

Да в укором пара својој жени срце,

Ит му разблажена душа жељно иште Да невину Неду саслуша,

Михаило. Узалуд; Варљиве ву речи слабе да уклоне Суште уверење што угледах оком,

Неда. Шта ви угледао Михаило. у Ти још питат2! Неда, Питам. Михаило.

блу. Добро, а ти слушај, Угледо сам своју Жеену, где скрнави божји закон; где са Грешном руком кида освећену свезу; Где ве руга својој сопственој заклетви, То сам видо,

Неда.

То ви ваљда видет хтео,

Михаило. Јесам, видео сам, — моју жену, ха, ха, Бугарску краљицу, у наручју — чијем 2

Једног слуте, — ха, ха! —

Неда. Боље реци, да би

Угледао своју жалосним поразом Сломивену жену, у лукавој замци Неког безчасника,

Михаило,

> Ти првениш, иди!

Крв ти је исерена; речи су ти лажне,

Неда.

Михаило ! Михаило.

Мучи! Стид ти је доличан, Свака реч што збориш, само хули Бога. (Наставиће се.)