Позориште

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Ђурађ Бранковић“) приказан је у понедељник 17 априла. Говп. Адам Мандровић, редитељ народног позоришта у Београду, као гост.

(вај се комад држи на нашој глумионици само још ради две — три добре улоге и ефекта у трећем чину. У њему нам се износи на углед зла коб бранковићеве владалачке лозе, изазвана које незгодним околностима,а које својом кривицом, те се српски народ упућује на пријатељство маџарско, али не на равноправни савез двају самосталних народа, него некако под окриље несрећом још нескрханога, дакле моћнијега суседа. Овај мучан положај осетио је п преводилат, па је, удешавајући дело за српско позориште, неке моменте препначио, ублажио, нарочито је марину улогу прерадио; али при свем том, несмо још ва свим на чисто, шта, је надвладало код ње у борби између сполне љубави и патриотизма.

То је вече вредно било доћи у позориште само ради мандровићева Ђурђа. Он у почетку мирно и достојанствено врши своје владалачке послове, 84, тим, кад наступе неприлике, развија своју енергију. Ни један до сад глумац наш неје тако, кад

· Манлровић, спојио у себи и ужасном несрећом по-

тресеног опа-и државника у тешком полежају и свакојаким незгодама и неприликама. Али вршав уметности своје показа у трећем чину. Та осећања, ти прелази, те нпансе, та финоћа у игри или снага, и јачина у изразу, занеше и одушевише публику тако, да је представљач изазиван одмах после сцене, Нарочито је дивно изведен онај призор, кадму доводе ослепљене синове. Ту опазисмо и дубљу студију према игри уметниковој из пређашњих година. Таки би призор имао успеха и на већим европским тлумиштима. Пети чин стајаше са трећим наједној

говори своме тешком задатку, и у томе је успела више него што се могло очекивати, према краткоме времену њезина деловања на глумионици; али је то улога, која у појединостима иште подужу студију и — орган. Мурат (Суботић) колико нас је задовољио као цар, толико не беше на свом меету као љубавник. Он се тако уживео у другу струку, да му гести не одговараху држању љубавничком. Добри беху веома синови деспотови (Недељковић ил. Хапџићева.) Још су похвале достојни: Јевровима, Секула и Владислав (Ј. Поповићева, Зорић и Лесковић.) Тога вечера опазисмо, где војвода голу сабљу потеже „предпрен“ у двору и онда, кад не треба. Б.

КЊИЖЕВНОСТ. % (Словенски свет.) Ово дана изашла је пета књига „Славинскогљ мтра“, часописа који излази У

Златном Шрагу на руском и чешком језику, а намењен је образовању, политици п народној привреди свију Словена. Између осталих чланака у У. књизи овог словенског часолиса налазе се ови извештаји и чланци: 1. Задруга слободоумних Чеха у Америци. — 2. Порота у Србији. — 3. Српски крајеви Аустрије. — 4. Србија до и после путовања, кнеза Милана у Ливадију. — 5. Словаци у 1848. години. — 6. Историја као наука код Мађара п угарски Словени. — 7. Жишков, словенска општина у Америци. — 8. Словенска библиографија. — 9. Огласт“ „Олавианек апрђ“ излази у свескама од 2—8 велика штампана табака два пут месечно, и стају оба издања годишње 6, полугодишње 3 Фор. а. вр., засебно у у ниже. Адрее:Афипиа гас сазорзи „ЗТоуалеку зуб“ у Ргаге.

СИТНИЋЕ. % (Лек од реуматизма). У „Мађар-Ујтагу“ они-

вује Лауш Кошут чудновату нећину Монсумано.

Вели, да ова пећина лежи у Тосканској, у ЛукаПизанској дољи, не далеко од Пистоје, и да за цело лечи од реуматизма. Пронашли ву јепре 30 година, а од то доба су је посећивали хиљадама реуматичних болесника, па ипак нема ни једнога случаја, да се когод није излечио. Болеснику, да се излечи, ретко треба више од овам дана, а дуже од петнаест дана није ником требало. И Л. Кошут је патио од главобоље, те је по лекарском савету потражио ову пећину. Осам дана је седио у њој по један сахат на дан, а после тога времена нестаде главобоље, као да си је руком скинуо. Начин лечења са свим је пријатан. Човек обуче прпстојности ради женску кошуљу и папуче, уђе у пећину, која је свећама осветљена, и ту, ако има друштва, проведе јелан сахат у разговору, или, ако је сам, у посматрању

| красне пећине. После 10 тренута почне се знојити, висини. К. Савићева, као Мара, трудила се да од- | Р ВРЕЛУ —_>

али то није непријатан зној, јер нити је човеку врућина, нити му тера крв у главу, на против тако се осећа, да би радо дуже времена остао. Али лекар не дозвољава дуже од једнога сата, јер дуже бављење слаби. После тога тару човека, увију у Фланелски јорган, да не би при излазу озебао.

Узрок, за што ова пећила лечи од реуматизма, непознат је. Ваздух на најтоплијим местима у пе-. ћини једва је 32 до 34 пелзијеких градова и чешће хладнији, него изван пећине. .

Вода, која се налази у лећини, још је хладнија и згрева се од ваздуха. Хемичних честица у ваздуху нема, изузимајући оне, које се налазе у атмосферском ваздуху. Једино то би се могло рећи,

да има у њему више азота (гушика.)

Издаје управа српеког наредног позеришта.