Позориште

ЦРОСВЕЋТА.

(Немачки просветоносци.) У Страсбургу, који су Пруси у последњем рату узели од Франњуза, славише првога маја ов. год. отворање новога немачког университета или управо „ослобођење Алсације и Лотарнигије,“ Страсбуржани већином не маре за Немце и радије би остали под Французима него под Пруском; али по сили мо рају бити Немци, и та је сила баш оснивача „германскога, музеја у Нирнбергу“, барона А'уфсеса, стала живота. Позван од немачких професора да дође у Страсбург на немачку светковину, крену се тај човек слаба здравља на пут, нападнут пак од двојице немачких пијаних светковача, од којих је Један проф есор а други судија, буде тако тешко рањен, да је 6, ов.м. у Минстерлингу умро. Не може човек да верује, али тако је! То је нов доказ, како су Немци сурови и бесни, и како у тога народа, поред свега развитка теорије, у практичноме животу иде сила пред правом. баопштићемо у кратко тај догађај по „Решвеће ЛДећипо-у.“ Барон АуФсес дође болестан у Страсбург са злим кашљем и неутољивом жеђу. За то не могаше утествовати у еветковини, него је гледаше е прозора. У тешкој жеђи, која га је мучила ноћу, стане звати у своме стану да му донесу стакло воде, али та нико не чу, јер се све разишло било ону ноћ. Тад се усили, обуче се и изиђе у ходник, мислећи да ће ту наћи човека, који ће му воде донети. У ходнику пак случајно нађе звиждаљку, којом зазвижди, да би му ко дошао у помоћ. У тај мах дотрче два господина, који међу тим беху на балкону, са цилиндером и раком у ходник. Барон АуФеес мишљаше, да ће му се сад помоћи. Али они га запитају: је лион звиждао2 — Да, ја сам, да замолим — рече, али му брзо прекидоше загушну реч; један га зграби за прен, а други га, стаде бити по глави, да га крв обли. На силну вику рањенога дође од некуда и вратарица у помоћ, која познаде она два дивљака. Па ко су били» Немци и још један професор адруги судија, који нападоше на Немца, позванога госта!Шта се после догодило, не треба ни описивати. За, два дана умре барон. После смрти стиже писмо једнога од тих дивљака међу људима, који је жалио што учини, изговарајући се да је мислио, да је

ШЕ НА ЗНАЊЕ, =>< По одлуци управнога одбора позоришног, лист месечно, на целом табаку, за уписнике на страни по 40 новч, месечно,

зиће од сад два пута за Нови Сад 30 новч, а

Претплата. се прима на један месец или на више, како је коме

| Француза био. То жале и сви поштени Немци, али | ипак да нас Бог сачува таке „културе“! Нека Нем| ци не торбаре (хаузирају) по нашим крајевима с просветом, и нека нам се не намећу, као сочиво на. Божић, са својим „Чешвеће 5уе“, „Чешвасће ВИЧала“, „Чешвеће МУлавеивсћанће! Ми ћемо и без њих знати где су велика, стоваришта просвете, док не подигнемо свуда својих творница, па ћемо код сваког изображеног народа изабрати оно, што је по себи добро а нама треба.

+

КњижЕВНОСТ,

|

Од недеље ће изаћи: Српски Летопис за годину | 1870 и 71. Књига 113. Издаје Матица ерпска, уредник | Јован Бошковић, У Новом ( аду, у штампарији | дра Ј. Суботића, 1872, На, вел. 8-ини, 247, табака. | Цена 1 Ф. — Садржај му је ово: 1. Стара српска | историја, по домаћим изворима, од К. Николајевића; 2. Реални правац у науци н животу, од Св. Марковића. (Наставак и крај;) 3. Илијада. Поглед на једну лепу главу, од дра Л. Костића; 4. Гусларева смрт. Балада, од дра Ј. Јовановића; 5. Пословице. Скупио Н, (коло четрнаесто); 6. Извештај професора Гаврила Витковића о резултатима свота нључног истраживања и прибирања грађе за историју српских пресељеника у средњој Угарској; 7. Критика на латинску граматику Д. Балантског, од драј. Туромана; 8. 0 стању српских школа г. 1813 и раније. Писмо У. Несторовића, врховнога надзорника, школског, В. Копитару слависти у Бечу; 9. ( рпски народпи сабор месеца маја 1730 у Београду, саопштио Ђ. Рајковић; 10. БиблпограФ ија. Допуне и поправке к „Српској библиографији“ новога, времена, од Ст. Новаковића, у Београду 1869. — Саотштио ђ. Рајковић; 11. Извод из записника Матице српске, године 1869.

У Београду су изашле ове књиге:

Упутство за предавање буквара у свези са очигледном наставом, за учитеље основних школа српеких, од Николе Вукићевића, Цена 4, гроша (45 новч.)

Песме Бранка Радичевића. Ново издање. Стоји 8 гр. (80 нов.)

| издаје управа. српског народног позоришта.

„Позориште“ изласа спуштеном ценом; | |

угодније,

На зиму, кад се позоришно друштво врати у Нови Сад, лиет ће

опет излазити сваке представе,

Уредништво.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1872,