Позориште

Стеван (лупи ногом). 0, Мораш знати, мораш! Ја те питам, чујеш2 ја! Марица. Ти, ти си махнит, Рекох ти да идеш,

Стеван. ·

: далуд; сад је касно, Ја не слушам од сад друге заповести До убојне, Ја вам краљев војни!

Војник 2 Стеван. Да, да, војник! _Марица. Видим да. си пијан, Отеван. Пази шта говориш! За мене од селе' Нема другог пића де — крви СЕН | а Крви 2! __ | "Стеван. и Чисте крви, рујне вреле крви! (Скаче). Не ћу да је пијем, хоћу да је лочем; Што претече, ту ћу да се. купам, као Депа у студенцу. 0) слутшаћет! Само Кажи ми, кумим те, где ми је господар 2 (Осврће се.) И он мора са мном у бој.

М арица (Уплашено.) Како 2

Стеван (Трза се.)

Хоћах Да ти рекнем само: морамо заједно, Марица. | Заједно у бој» Стеван.

Да; или ако хоћеш: И ја морам ве њиме, Је ли ти овако Ло вољи, Марица. Та ти се шалиш, је ли2

Ствван. Не зна Стеван шта је шала, кад с девојком збори, Не доличи мени, краљевом војнику, (6 децом шалити се „Душан (долази замишљен),

у

КРАЉЕВА СЕЈА. и

(Наставак.)

Марица. _ | + к ||

Што нисам лагао! Чуда големога,

| А. она иееочи из гнезда, као тиче | Кад угледа ловца, Ха,

Марица (иде му у сукоб.)

Добро те ви дошао, Овај би ме овде уморио својом Будаластом причом, Све о боју снива, Вели да ћеш и ти е њиме у бој ићи,

· Реци му да мучи,

Душан (Стевану.) ђ Блебетуто ! | Ствван. Како 2.

Ја вам — — :

Душан (љутито.)

· Ти ви — ти си будала!

Стеван, Да како,

Душан. Мучи , сломићу те, Кога тражиш».

>

Стеван, МИ Тебе,

"краљевићу, тражих — не Марипу; тебе.

Она се бијаше прикрила · Марица (јетко) Будало! Стеван. сте Тамо у сред џбуна. Ја утрчах овде

ха! п 086 Л. Жак

Марице» Марица верне .Та“не зна шта, говори: РТ ба 4 духови“ +

Гледај | ми у бану па реци да Није,

Марица. - = Терај га, молим ће. 4: 3

_ Стеван, 1 о ___- Лепа-хвала, Није Од потребе, — Ја ћу, и сам отуд пећи. Док довршим наше зборе, (Душану) Дон'о сам Из ризнице седло; оЕлоп и шестопер Светле ве ко бунце усред подне; ђорда Оде на тоцил

Душан. А Добро, добро — Иди —

-)