Позориште

мм 275

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

У Вуковару, 24. јуна.

У четвртак 1. јуна гледали смо овде први пут две шаљиве игре: „Женске сузе“ и „У петак,“ Оба ова комада допала су ве, Наши глумци и глумице одликовали ву се у њима сложном игром својом, особито у „Петку“ показали ву лепу вештину, У „Женским сузама“ кварио је целину Рашић, који се као Пера и сувише ачио и пренемагао, а сигурно за то, што је мивлио, да ће се публици тако боље допасти, Хладноћа, којом му је публика пратила игру тога вечера, ваља да ће га обавестити, да се не сме грешити на рачун карактера, који приказујемо, па ма то и у „Вуковару“. било.

У суботу 3, јуна видесмо први пут овде: „Фабричара.“ Необична тишина, која је у публици била за цело време ове представе, јавно доказује, да је наша публика живом пажњом пратила овај комад и да јој се допао, и заиста мало ће бити у нашем позоришном зборнику комада, који имају таку лепу тенденцију и здрав морал. Пивац је веома вешто и живо нацртао куд води то, кад жена почиње заборављати на дужности своје према мужу и деци својој, Показао јој је тај пут, али јој није дао да падне, као што то бива у данашњим помодним Француским драмама, него је зауставио на, крај понора, у који се већ хтела била вурвати, Хвала му на уживању, ког нам је тога вечера прибавио, а хвала и нашим вредним глумцима, који ву сви редом гледали, да изнесу карактере онако као што их је писац нацртао,

У недељу 4, јуна гледасмо на даскама што свет значе „Париску сиротињу“. Овај је комад тако пун позоришног ефекта, да му једва чекаш краја, па ти и не пада на памет да има седам раздела, Бадава, Франдузи су ти највећи мајстори што се тиче писања позоришних дела на ефекат: држе те до последњег тренутка у запетости, Тој запетости дали су потпуна израза наши

врени предетављачи својом селадном игром, која те је приморала, да свом пажњом својом пратиш и комад и игру њихову. (еобито се одликоваху: Суботић (Вилбрун), Телечки (Плантров), Лукић (Берније), Маринковићка (Бернијерева), Л. Маринковићева (Алида), К. Савићева (Антоанета), Ј. Поповићева, (Регина), Рашић (Биго), Лесковић (Андрија), Недељковић (Рокфељ), Л, Хаџићева (Клодета),

Ова је представа знатва била јоши по томе, што је света у арени пуно било.

У понедељник 5. јуна даван је овде први пут: „Цар Петар велики као лађар.“ Представа је испала као што се само може пожелети, Рашић (Фан-Бет) непрекидно је на смех наводио публику својом умереном игром, Допадање, којом му је публика игру пратила, најбољи му је доказ, да имивуковарци не маримо за сувишно »„ачење и дедачење“ на позорници, Све „вов мера!“ Особито су се допале песме, којима је овај комад зачињен, Тако се на бурно захтевање морала поновити сватовека песма „винце је текло“ при крају првога, и песма „добро нам дош'о“ при крају другога чина, Обе ове песме удесио је за певање и за музику наш честити компониста Даворин Јенко, а мешовити позоришни певачки збор показао је да уме лепо певати и да има вештога, учитеља у своме капедниву А, Милчинском,

У четвртак 9. јуна приказиване су две лепе, живе шаљиве игре: „Муж у клопци“ и „Шоља теја,“ обе први пут, Оба комада, јако ву се допала, Први је у особитој доброј вољи одржао свет све до краја, што се има приписати и живој игри наших глумаца, Недељковић (Хектор), К. Савићева (Лујза), Рашић (Жан) и Л. Хаџићева (Жоржета) тако су живо и б добром вољом играли, да је та добра воља прешла и на публику, па тако не беше краја смеху. Овим тога Рашић и Л, Хаџићева певали су песму, коју је капелник народног позоришта А, Милчин-

Па 5)