Позориште

354 ~

а ————

ГЛУМЦИ У ДРУШТЕНОМ Животу. ИСТОРИЈСКА СТУДИЈА (Наставак из броја 72.)

„Кад је Константин примио хришћан- | наторском, Мужу је слободно било погубити етво; пренео је столицу царства у Визан- | глумпа, ако та је ухватио код своје жене; тију. Прква, која је кроз четири века била | по другом неком закону морао је војник гоњена. постала је сад самовладарица;не- | платити главом, ако је отишао у глумце, знабожачки храмови затворише ве илитру- Муж је смео отерати жену, ако је ова без битте поштовање истинога Бога; владике, његовог зпања итла у позориште) ако нису вртећи евоју дужност, трудите се само деца против воље родитеља одабрали глуоко тога, како ла оснаже ревност хришћана, мачки живот, тада бу им по закону могли који су од своје стране. желећи незнабот- родитељи ускратити наследњи део. Али Тек пима дати добар пример, у сваком уздр- шестом веку беше суђено, да ве прекршај жавању и највећој побожности живили, закона у правом смислу речи крунише. Ко Лаено је разумети, да им је забгањено било " није чуо за јустинијанову жену Теодору, тлелати на светско позоритте, и та су ои | играчицу !

бат та сами себи забранили.“ (Пе Веам- | Од ведмога века амо не спомиње истосћатпре , Весћетећег пг Јев (ћеМте5 де рија ништа о судбини глумаца, те тако Егалпсе), нам се прилика лаје накаламити наше ка-

Ми ћемо овте муком-трећи строте уз- | зивање тек на тајне, које се у једанаестом реке превених отапа Тертулијана и Ћитри- столећу истакоше, јана. — њихова пресула по оном, што је Прве почетке развитку данашњега глуло сад речено. не би нас мотла ви мало из- мишта опажамо у Киглеској, Француској, пеналити. Златоуст ужасно описује тлумпе · Италији, Шпањолекој и Немачкој, и то међу свејета лоба, али — ко ла не помисли на | свештенством, Због тога, и што представе лтуту ралњу „Хутенота« и на течи Бен испрва нису на добит смерале — премда Акиба: „На свету је већ света, тога било,“ | се доцније сваки прилог како у оделу и кал наиђе на овај опте: „у позоришту са. | накиту. тако и у храни са захвалношћу узвиттенот места те са особитим весељем | примао — није о непоштовању могло бити глелаше публика лоле,тле се блудниле пли- | говора. Непоттовање је наступило тек онда, вајући усрел воле толе купају.“ Иеилор кад ву неким људма те представе постале Пелусиотети, по назорима онога лоба. вели | лебац те ву све поглавито држали светских у свом трећем писму: „Глумци не моту ни- | ствари, како емерати на поправку. јер. кал би се Тако находимо у четрнаестом столећу љули збиља глумом поправили. вештина | у Енглеској, да је тамо глумац био провлумчера (2) морала би пропасти.“ Арле- глашен за простог приклапала, за то, што атекуг синол искључио је тлумпе из сваке | бе напустило религиозно поље, Међу тим црквене заједнице, а после наступи и стро- | тлумци на скоро забраздитше, тако, да ИХ рост царских указа од Тол. 438 и 534. На | парламентским указом под Едвардом и, име по преторијанеком закону били су сви бичевима истералие из Лондона, „Школа глумци проглашени за непоштене. поруге,“ од бт. Госна, што је издана на | Јулеки и папско-попејски закон није до- | свет у Лондону 1579 непосредно је управпуштао члану сенаторске породице женити | љена на глумце, те их меће у једну катесе глумицом, па ни с родом њезиним, То терију са „посетама, свирачима, лакрдијаисто беше забрањено и женском породу се- тима и осталом потанијом, тто поткопава,

ен у

~