Позориште

() киновим лудоријама било је у своје време много говора, те их је и Александар Дима у једном комаду овечио, Кин се најрадије бавио у меани, а отуда су многи и мислили, да вештаЕ мора уједно бити и бичкаш, Његова чуда и покори дотераше дотле, да је принуђен био умаћи из Лондона. Глумац је јаван карактер, те га компремитује и оно, што је у приватних особа често сакривено.

У главном узевши глумци ни данасу Енглев-

кој не вреде много више, него што показује.

сцена између Герика и оџачара; Истина да Мевреди и породица Кембл — особито Фаника поради своје вештине и понашања уживају свачије поштовање; али им се то одаје као 060бама, Још пре некољико година читасмо у новинама, да је глумца од ћопогађе зосјеђу делила

непрелазна граница или — што ћемо радо 384 |

басну држати — баш само уже!

Сад да пређемо на Француску позорницу, за коју се знаде тек од краја четрнаестота столећа, и то од године 1398, Бошан вели: „Неколицина, париских грађана изабраше варошицу Сен—Мор изнад Венсена,да представљају страдања Христова, Кмет париски дознавши за ову новину, изда наредбу под 3, јуном 1398, којом сезабрањује паризлијама, сен—морцима и осталим становницима оних срезова што под Париз спадају, да (без допуштења краљева није слободно приказивати живот ни једнога светитеља, Па-

ризлије поднесу молбеницу, да би их краљ пре ваелушао, предетаве му своју дружину као братство под именом „историје страдања господњег“, Краљ зажели да види представу. Приказивали ву доцније и друго неко комађе, што му се све допаде, те тако добију дозволу за своје представе 4, децембра 1402,“ Исте године подигоше «ваге де Ја Типке.

Из указа старешинског јасно се види, дасу

| еличне игре још и од пре постојале на другим

местима. Од тог доба долазе нам на руку податци,

| да доцнија глумачка друштва и њихове комаде

можемо пратити,

Испрва знамо вамо за лакрдије (Катсе) а допније удружени „Епјалба зар5 5опеј“ уведоше нову врету сатире (бобве), И лакрдијаши и ватираши осмелише се толико да већ није помагала никаква забрана, те ће на послетку године 1442, изићи наредба, да се сваки прекршај казни затвором о лебу и води. Парламенат заведе цензуру, али ве ни овај лек не показа од користи. Тада влада би принуђена, наредбама од 15. маја 1476 и 19 јула 1477 затворити позвдоришта под претњом, да ће се евако прикази-–

| вање лакрдије и сатире казнити шибањем и

прогнанетвом из земље, Лудвик ХИП, отвори позоришта, надајући све да ће најбоље тим начином чути глас истине о управи царства, ал општински писари (Вахослепа) одма ти њега бамог узеше за предмет

подемеја, (Наставиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Мамица). У суботу 28 депембра, на туцин дан приказивао се нашој публици познати комад „Мамица“. У ко| лико многи комади из Франшуског друштвеног живота,

, особито из садањег Прово, несу за нашу публику,

у толико су више за нас позоришне игре, што су прпљене из мађарског живота, који нам је много ближи и сроднији, а особито ако се посрбе као што је то учињено са „Мамицом“. У нашем друштвеном животу има правих „прахтекземплара“ евекрва и пуница, које кад се намере на оштре енахе односно опоре зетове начине русвај у кући. У многој се нашој кући за час укрсте интереси, а часом се судари блесак старе, са блеском нове звезде и ту се роди питање ко је господар у кући 2 дко тога питања врзе се и комад „Мамица“ са својим при-

| родним заплетом и расплетом. Игра је тога вечера била | врло добра и жива. Маринковићка је била права пуни| ца. Рашић је одмереном игром био сушти пештански ко-

морник, који вазда гледи једним оком у туђ џеп. Недељковић је знао приказати веселог брата, који се на покон и сам селања у тихо пристаниште од њега испочетка исмеваног брачнога живота. Роле од врсте Мите Савића, рекли бисмо да несу за Суботића, па отуд је ваљда и то, даје сваки час прелазио у патетичан говор, па се јоши кретао и говорио више пута тако као да приказује каквог драмеког јунака. Л. Маринковићева, Л. Хаџићева и Марковић допринели су смишљеном игром својом те је публика била са представом у целини задовољна и добро расположена. | -—

Издаје управа српског народног позоришта.