Позориште
|
личног противника: „једанпут видиш блудницу у постељи, где својим говором ни мало не тера у лаж свој карактер, други је пут јунакиња комада овернављена, трећи пут већ има удата жена вавтанке са својим љубавником. Прве њежности и разблуде не таје се на позорници, па и оно што се међу љубавницима збива, ни мало се некрије од гледалаца.“
Творац Француске академије, Ришље, који је од године 1642, у сваком обвиру имао диктатореву снагу, постарао се за углађенији, ал не за чистији увус, Одцепљење од земљишта романтичке народне поезије пре је већ почело, те се есапи од оног доба, од како изиђе на свет раблејев
ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. |
“ („Милош Обилић“) У уторак 26. децембра прикази- | ван је „Милош Обилић,“ од дра Јована Суботића. И ако | су готово све главније улоге играли нове глумачке силе, | то је представа ипак добро пспала у целини. Сајевићка | (Бранковићка) пи Сајевић (Топлица) показали су, да се | могу и мале улоге веома добро пграти само кад се хоће. | Добар глумац може да начини и из најнезнатније улоге знатну. Ова нас је представа измирила још и са војво- | дама српским. Обично се у нас глумци као војводе тако лоше владају на позорници, да им никако не можеш веровати, да су заиста оно, за чега се издају. Овога, вечера, учинили су изнимку па су осветлали себи образ. Нарочито је живо ишла радња при кнежевој вечери. Ту је сваки од њих и говором и држањем и покретима лепо обежио све, што је свакоме ваљало чинити по карактеру, | ког је приказивао. Тако лепе и живе сцене скоро не видесмо на позорници. |
“ („Војнички бегунац.“) У среду 27. децембра. даван је | „Војнички бегунац,“ комад, ког радо гледа наша, публика, и ако је један од оних, који се најчешће приказује. Што је то тако, то има понајвише да захвали својим живим сценама, које су пуне позоришног ефекта. А п глумци | та радо играју, јер имају у њему ваздан „благодарних“ улога, а то ће рећи, да се могу и с мало муке допасти публици, која више пута пише на рачун глумцима, оно, што се само песника тиче, а песнику опет, што би ваљало уписати у прилог глумцима.
Са представом могли бисмо задовољни бити, да је певање мало боље пшло. Томе је много крива, као што смо могли приметити. музика, која није ни најмање удешена према мелодији. Такве неспретне пратње скоро нисмо | чули. Г. капелник јако би нас задужио, кад би све песме, |
ново написао за свирачки збор. Кад свирачки збор тако | хе ен ИРИНЕ
ватирски роман Гајгантија и Пантагриса, Ње- | жа победу. (Наставиће се) з дата 82,
· Мети листови не хвале ни игру глумаца: сви су глумци | ' играли без воље, све се опажало, да нешто иде тромо, | нешто без икаквог заузимања.
· велику књижницу. Чешки радници имају посебно дру-
' Словени пмају мното друштава мањих и већих. Ту је " „Зора“ друштво српеких ђака, ту је „Оловенија ,“ дру-
| једне краљевине. „Велебиту“ је задатак, да уједини јужне |
које се у овом комаду певају, по музичким законима на | —
гови сувременици Понсар и Жодел, о којима управо почиње новија Француска драма, и од војих је на другом месту споменути писац учинио први покушај, да уведе стару драму ва ликом (СОћог) иду оном стазом, коју им је Рабле означио, У то доба подигнута академија беше највиши вуд за језики укус, али је одузела литератури слободан развитак и дала јој „дворски“ карактер. Тада се појави Корнељ ва својим бидом, па премда је из шпанскога узет предмет преточен у форму еврипидову и сенекину, ипак ве то дело учинило кардиналу и његовим пријатељима сувише дрбко; али глас публике, очаран дивним сероз човечанским садржајем, одр-
вешто или управо рећи тако дивно прати песме у другим комадима, за што да није то и овде, кад би се с малом муком дало све постићи.
КОВ ОРИ ШТЕ % (Народно позориште у Београду. У недељу 3. децембра п. т. давао се на београдској позорници нов комад „Краљ Вукашин.“ од Матије Бана. Београдски листови приговарају писцу, да је у том комаду свом изнео људе све са тамним карактерима, људе, који само убијају и својим се жртвама грозно освећују и тона подао начин.
18 ДРУШТВЕНОГА. СВЕТА.
ж (Словенска друштва у Бечу.) У Бечу међу 800.000 становника има до 400.000 хиљада Словена, ито највише Чеха , понда Пољака, Срба, Хрвата и Словенаца. Чеси имају много већих друштава, од којих је највеће „СОловенска беседа,“ али и ту има доста и других СОловена, понајвише јужних. У овом друштву налазе се скоро све словенске новине, које сад излазе, а пма такођер и
штво, а ђаци на великим школама опет посебно под именом „Академички сполек“ (академичко друштво). Јужни штво словенеких ђака и „Велебит“ друштво ђака из тро-
Словене, особито пак оне из троједне краљевине, звали се они Хрвати, Срби или како им воља.
Издаје управа српског народног позоришта.