Позориште

ОЗО РТ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА нови бАД 40, А НА стРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ — | НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ. |

А. Шеноа, драматург народнога позоришта у Загребу, написао је у „Ујепсп“ неколико речи о народном позоришту у дагребу. Те његове речи могу се у многоме применити и на наше 1080ришне прилике у Новоме Саду и у Београду. С тога их и доносимо, да би мотао и наш свет из њих дрпсти лепе поуке, па да не приговара и не замера и тамо, где нема места приговору и замерци. А. Шеноа вели: Од ово неколико година писало се у загребачким новинама много о нашем позоришту: о појединим представама, о репертоару; о реду, о уређењу и т. д. Писало се и добро и зло, и паметно и непаметно. ћутао сам свеједнако, нисам одговарао на приговоре, и то е тога, јер као члан управе не могу свега пред свет изнети, што бива,

гле породити још и веће емутње; јер је повесница нашега позоришта у истини веома чудновата и заплетена, па и сад; где се одважих говорити јавно, не могу тога чинити на сва уста. Али ћутати не смем; не смеми нећу, јер ми је већ дотужадо. Не товорим ради своје особе, Не радо је износим на јавност, али опет нисам вукавица; да не бих смео казати, да посао драматуршви разумем, да не бих смео рећи, да ме не води себичност, Али говорићу ради самога завода, ради друштва драматичвога, Највише ме принудише овим речима примедбе венчевог извештача, гдено се вели, да опера добро успева, само на драматичне представе да се има опћинство тужити, јер се даје мало драма ито слабо, и само лакши комади да иду нешто боље; а одмах за тим, да се дају само слаби комади. Да видимо; је л то истина, Да говоримо пре свега о репертоару, Шта да се даје у Загребу, у вароши

за кулисама, те би се ва мога приповедања мо-

| од 20.000 душа, који ипак веома разнолико 06-

ићнство е2 Зар оперете Не, то је лудоријадима која стоји силу новаца, — веле једни, дајте драме. Драме! — веле други, јестел сума сишлиг Ми не идемо у позориште, да плачемо. Дајте Фине Француске комедије. Не, веле трећи, то је префино, то је досадно. Дајте талијанске комаде. Хм, веле четврти, ми мислимо, да талијанске ствари не вреде много. Давле изворне комаде» Боже сачувај ко ће то гледати! Давле немачке комаде 2 Не, нису доста Фини, И тако даље без краја и конца. Све то није шала, све је то жива и права истина,

Данас се приказује нов комад, слављен по свој Европи. Шта вели на то критика» Један критик пише: „Комад је веома занимљив, гђа Н. Н, решила је свој задатак мајсторски.“ Други вритик пише о истом: „Комад је слаб, гђа и |, није ехватила свога задатка.“ Шта велите на тод Комад тај напунио је другде 20 пута кућу. Дајте га у Загребу други пут, Шкандал! Опет стар комад! Шта велите на тог Дајте комад у 1 радњи, који је стални репертоарни комад позоришта: Табабте Ттапсај“ и бечког дворског позоришта. Други дан написаће вам неко, који није видео ни већега позоришта, који дубље не познаје ни једне драматичне књижевности, који не познаје ни позоришних цедуља бечкога позоришта, — од прилике ово: „О том комаду у 1 радњи није вредно ни говорити. Комади у 1 радњи спадају у Вурстлиратер, а не на наше позориште.“ На тај критик додаје још и ту смелу изреку, да естетици тврде, да комади у 1 радњи ништа не ваљају, премда ву Лесинг, Гете, Модијер и други драматични прваци писали таквих комада, идавали их као позоришни упра-