Позориште

== ИН НЕ ННЕН =

аљаљ~> У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 28. ЈАНУАРА

1873.

орка 46 ГОДИНА 1 2 а срама:

ПАШЕ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

„ар + БРОЈ 1, урин

"

Бранко. Не знам, госпођице, баш ништа из Лучије,

Штанцика. Господин све не занима с операма, Допустите, да вас ја пратим,

Малчика. Изволите! (Штанцика пева, али Малчика прекине свирку и скочи.) Не ваља, не иде добро! Или ја добро не свирам, или ви не певате добро!

Тошица. Да, да, господин Штанцика не пева добро !

Штанцика. То ви, господине, можете најбоље пресудити !

Тошица. А за што то

Шанцика. да то, што имате ведике — музикалне уши,

Тошица. Како ви то разумете 2

Малчика. Молим, молим господо, да почнемо што друго!

Бранко, На против, да продужимо певање!

Малчика, Ви сте, господине, мој најупорнији противник, ади нека! А сад нека пева ко други, ја сам своје одужила !

Бранко. Можда госпођица Савета,

Малчика (провично). Имате право — ја сам на њу и заборавила. Да није било вас, не би св нико ни ветио на њу, али где је само!

ШЕСТА. ПОЈАВА, Савета и пређашњи. Савета (с врата) Ево ме, драга Мадчика!

Малчика. За чудо, гобподин Бранко као да знаде чине и манђије, јер тек што те је епоменуб, а ти си се већ овде створила, ан

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји за нови дад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг ОВАКИ ПУТ,

МЕДЕЧНФ.— ЗА ОГЛАСЕ

ИЗБИРАЧИЦА,

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА 6 ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКОВИЋА. (Наставак.)

–— о абран

Бранко. Ваша би предпоставка врло ласкава била по мене, вамо кад би била и истинита,

Савета. А по што није истинита, није ни ласкава,

Бранко (за себе) Како ме одбија!

Савета (за себе) да што ме изазива»

Малчика. Дакле Савета, изволи певати!

Сви. Да, да, госпођица Савета,

Савета (седне за главовир), Шта да певам 2 Ја не знам друго до само српских песама,

Бранко, То нам је најмилије, н, пр. станеовићеву композицију: „Што се боре мисли моје!“

Сви. Да да, што се боре!

Савета. Као што заповедате! (ржевнви зраигу строфу.) Ето, ја сам готова!

Бранко, Још не госпођице! Ја би вас молио, да још једну отпевате! Јели тако, господо 2

Сви. Тако је, таво је!

Савета (ва себе), Мучи ме! (На тлав) Певаћу дакле још једну. (Почне певати, Бранко упадне и прати је, по свршетку сви тапшу,)

Малчика.. Врло лепо! За чудо, како се твој глас слаже са главом господина Бранка,

Савета (ва себе) Она је љубоморна! (На глас)! Не увиђам, драга Малчика!

Штанцика. Напротив, госпођица Малчила има право! Није ли тако г, Тошице»

Тошица. Ви то можете најбоље превудити!

Штанцика. А за што тоз

Тошица, Јер имате велике — велике. — музивадне ноге! (За себе) Сад сам му вратио!

Сви (смеју се) Ха, ха, ха! 52