Позориште

ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Добросрећница“) приказивана је по други пут У уторак 30. јануара. Представа је испала много боље него | први пут. Сви приказивачи редом играли су с већом во | љом, пасу и у карактерима, што су их приказивали. све прелазе из једне страсти у другу боље и верније обележели, него што су то чинили приликом прве пред- | ставе, а то лм служи на част. Особиту похвалу заслужује г Сајевићка, која је Хермансу с добром вољом, а од свега ерпа-и душе одиграла. На игри. јој се приметило, да је улогу своју добро проучила. а то јој је и публика признала. пропративтти јој игру ташпањем. Г.Ј. Маринковићка је веома лепо одиграла војвоткињу: била је права аристократкиња и мишљу и персоном. Г. Суботић се као Бофлер овом приликом веома добро држао. У похвалуму је, што је вешто знао обићи све клисуре, те није направио од Бофлера комичну Фигуру. Бофлер и ако има слабости, опет за то није комичан карактер. Г. Сајевић може Анатола међу своје најбоље улоге бројати: играо га јес таком ватром и вољом, да је заслужио онопризнање. које | му је нублика одала. Г.Ј. Поповићева била је изврена | Катона. Служи јој на част што није ни у чему претерала. | и ако јој за то сама улога њезина више путапружа прилике. Још једном велимо, да морамо захвални бити и глумцима и управи што су нам лрибавили овога вечера тако пријатну забаву. На крају представе публика је изазвала т. Сајевићку и г. Сајевића. —в—.

РозЗ ОР УН ЊЕ |

% (Ред позоришних представа за месец Фебругр у на- | родноме позоришту у Београду.) У петак 2. фебруара: „ вонар ботородичне пркве.“ — У недељу 4. фебруара: „Зи- | дање Раванице,“ — У среду 7. фебруара: „Мати и Син“ | — У петак 9. фебруара: „Катарина Хауердова“ (нов комад) — Унедељу 11. фебруара: „Каљарина Хауерлова“. — У среду 14 Фебруара. „Записници ђаволови“. — У петак16 | Фебруара: „бироче и убица“, (нов комад). — У недељу 18. Фебруара: „Сироче и убица“. — У среду 21 Фебруара: | „Казанова“. — У петак 23 Фебруара: „Авдријава Леку- | врерова.“ — У недељу 25. фебруара: „Гроф Монте Христо“. — У среду 28 Фебруара: „Натан мудри“ (нов комад) | — Замена: „Ђодип“ — „Максвел“. — „Млетачки тр- | говап“.

СИТНИЦЕ.

“ (Шта вреди српски језик.) А. Јанковић, родом из Срема, тражећи своју срећу, преселио се пре једно десетак година у северну Америку. (0 почетка му није ишло баш најбоље, и ако се својски трудио и мучио, јер срећа пи- | где на свету не чека човека готова, па ни у Америци. |

Али где је памет, поштење и чврста воља, ту је благослов божаји, па човек најпосле надвлада све препреке. Тако их је надвладао и тај наш брат Србин, те постао за кратко време богат и чувен трговац у вароши Бруклајну. Што му је највише помогло до те среће, то му је био њего матерњи језик српски. Ту ће многи повикати : Шта може човеку помоћи српеки језик у далекој Америци! Ништа, са евим ништа, кад би Срби и Словени сви и свуда били издајице и одметници, као што су некоји на нашу крајну срамоту у својој рођеној домовини. Али се п Словени, као и сви други народи једнога племена, љубе међу собом и воле свога, него ли туђинца. Бруклајн је велика трговачка варош на мору, а наш брат Србин продаје дуван у тој вароши. У луци бруклајнској пристају бродови из евију страна света, па ш много руских и наших из Далмације и Приморја. Па како крв није вода, у кога ће словенски бродови п словенски морнарш набављати дувана за далек пут, него у нашег брата Србина, који, и ако зна још пет других језика, ипак говори мило и слатко најрадије оним језиком, којим је на материном крилу проговорио под очиним кровом, икојим говори, малом разликом, сто милиона живих душа на свету. У туђинству човек најбоље осећа, шта је народи мили завичај, па кад се може с ким по вољи поразговарати у свом матерњем језику, то му се тада чини као да је дома. Свака реч, сваки глас опомиње га па својту, родбину и милу браћу у даљини, па му тако постају све милији и дражији. Тога ради наш би брат Србин тражио у бруклајнском пристаништу словенске морнаре, да му одлане срцу у њиховом друшту, а они би опет тражили њега, да им буде на руци у туђем свету. И прошле године, кад је Алекса, велики кнез руски, путовао по Америци, пак су била усидрана у бруклајнском пристаништу три велика ратна брода руска, што су пратила кнеза, руски часници и морнари, дознавши за нашег Србина, купшше силу дувана за војнике руске на бродовима и платише га и преплатише га све новим жутицама само за то што је продавац дувана Србин, и што се с њима лепо разговарао у свом и њиховом матерњем језику. Тако се ето помогао и обогатио тај наш брат Србин у вароши Бруклајну, где се и оженио кћерју свога племена. коју је срећа као и њега тамо нанела!

# (И слепац види много више пута). У неком друштву, у коме је било више жена, седио је и неки слеп старап. Једна од жена смејала бе цело вече свачему без престапка, па било то смешно или не. Кад оде та жена што се смејала непрекидно, рече старац друштву: Ја не познајем те жене, што баш сада оде, нити сам чуо што о њој, алибих се опкладио, да има лепе зубе!“ — „Акако ви то знате“ — запитају га. — „Како не бих знао! Та ко би се цело вече непрекидно, без узрока смејао, да нема лепих зуба!

Издаје управа српског народног позоришта.

-_-_-__Њ |