Позориште

одллљ~ У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ ||. ФЕБРУАРА 1873. -—= ==

увере

зли | О УИИШТЕ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

48 БРОЈ 1), о“

Под тим насловом донео је загребачки »„Обзор“ чланак, кога ми ево овде доносимо; да види и наш свет како је и браћи Хрватима позориште то исто што и зеница у оку и како и они

зује ово: „Драматична је књижевност и уметност најкавнији и најплеменитији душевни цвет, који је поникао из генија оних народа, који раде и стварају. Куд и камо пре су се ориле песме, у којима су опеване згоде и незгоде јуначкога народа, у којима се огледала радост

и туга срца што овећа — драматична вила јот се не беше родила!

Сретни сву они народи, који су се елободно и без запрека могли успети од степена до степена до оне сјајне тачке, на којој дозревају највиши плодови духа. Од коликога ли утицаја бешв на њих народно позориште! Како ли их је оно узновило и оплемењавало! Не беше то место за забаву, да убијеш досадне вечерње сахате, или да се за коју пару вит насмејеш, него права школа за морал и за углађеност, Сретни ву они народи, којима ве родио Софокле, Ше-

спир, Шилер, и који се њиховим плодовима наслађиваху и наслађују.

Хрватском народу не беше вуђена та сретна звезда! Ко познаје нашу трагичну повесницу, ко зна жалосне згоде, које ву као помамна холуја бесниле над нашом домовином за векове и векове — тај се неће чудити, да је сав душевни живот у мало не уништен, Тешко се подновиЛо; али крепост и жилавост јуначкога народа поднесе и та искушења, Након дуга сена почињу се старе вериге кршити, а народ млађахним полетом почиње нову радњу, сретнију будућност,

Поможи Боже новом радном животу! Окроман беше почетак нашем народном по-

зоришту. Без потпоре, једва једвице и трпљено,

|

гаје и негују тољубимче своје, Чланак тај ка- |

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СтоЈИи ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕДЕЧНО. — ЗА ОГЛАДЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

НАШЕ ПОЗОРИШТЕ.

| започе оно своју радњу; али језгра беше здрава, | воља озбиљна, настојање ревно, и тако мало по мало нестаде кобних запрека. Хрватско позори-= ште, које ву душмани и завидљивци наши до сада гледали тек неким сажаљењем, почињу сада завидљивим оком мотрити развитак и напредак његов, Љубављу и ревношћу дошли смо до тога, да се у многоме можемо мерити и са страним позориштима. Ја и најмање нам је до успеха довадањега, али ее једно не да тајити, да смо након борбе и напора ударили ваљан темељ и засадили језгру за савршеније и боље, Хрватски | ће народ миловати и неговати то своје мезимче! Погледајте друге земље! Дарежљивошћу и негом богатих мецената и владара, који љубе уметност, установила ву се врена позоришта! Они ву сматрали за елаву и част називати се потпомагачима ењижевности и уметности. Можемо ли се ми том срећом понетир Где су ти вла| дари, које би за нашу уметност глава заболела» · Где су ти меценати, који би бар један малени део свога богатства жртвовали племенитој уметности драматичнојг 0 хрватском се народу веди, да је сиромах, али тим већим поносом може погледати на своје позориште, које је само својим трудом, својим делом исвојим рођеним 380јем установио и одржао.

Посао није још довршен, још ваља тежити за вишим и за ваљанијим; али ми ћемо истрајати у том настојању, ми смо дело створили, одржали, увећали, подигли, ми ћемо га подићи и до славе и до части!

Али за ту цел ваља да раде сложно иуправа и критика, и уметници и песници, ваља да прионе цео народ свим одушевљењем, Тавом селогом постидићемо на скоро своје противнике и

| завидљивце !

>