Позориште

ле У НОВОМЕ |“ У УТОРАК 13. ФЕБРУАРА 1873, -—----

а ПРШТЕ

ован 5" БР 4), ова“

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА

НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (СТОЈИ ЗА нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов.

МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРОТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ИЗБИРАЧИЦА.

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА С ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКОВИЋА.

(Наставак. )

Тошица. Како то2 Ја вас не разумем! Мивлите ли ви мене!

Штанцика. Боже сачувај; ја мислим вашега, влуту!

Тошица. Онда је што друго — иначе!

Соколовић (ступи Штанцики) Драго ми је, господине! Баш ми сада рече Јован, да сте ме тражили,

Штанцика. Да, господине!

| це, Тошаце, нод каквом си се ти звездом ро| диог Ако се добро сећам, мати ми је увек при-

| поведала, да се оне године, које сам се ја ро| дио, појавила репата звезда! Лепа звезда! Та-

ко ми и иде све натрашке! Али иде неко! То је за цело Малчика! (Пређе на ону страну од кудсе

| чују кораци).

Бранко. Опровтите, господине, ја вам био та-

ко слободан! Соколовић, Дакле ви А Јован ми рече,

Бранко. Ја бих имао неколико речи између четири ока,

Соколовић, Између четири ока) (За себе) Шта да му одговоримг Малчика ми још није ништа казала.

Бранко. Па ако је по вољи, можда у вашој воби !

Соколовић, Да, да, изволите само! (За себе) Лепа неприлика! Малчика ми није ништа рекла. (Оду)

Соколовићка (ступи.) А, гле, зар је господин Бранко већ отишао, а Јован ми рече,..

Штанцика. Јован вас није добро известио ! Ја сам био тако слободан замолити вас за неколико тренутака, У

Соколовићка (за себе) Већ знам шта ће! Само шта да му одговорим >

Штанцика. Па ако нисам на досади, можда, бисмо могли у вашој соби. .

Јеца. Драге воље! (За себе) Малчика ми још ништа није казала!

Штанцика. Дакле молим! а, јој руку и оду)

Тошица. Тако је, један узео тату, другимаму, а Тошица мора да чека као осуђен, Тоши-

| ПОЈАВА ДЕВЕТА.

Пређашњи, Бранко, а за тим Штанцика.

Штанцика (претрчи Бранку) Драга госпођице! (бударе се).

Бранко. Пазите у мало ме нисте очепили. (За себе) Неизвестан одговор! Из целога не знам ништа!

· Малчики је моја нпросидба позната, Шта дакле

оклева 2 Гром и пакао, она се устеже! Можда ћу још

и кошар да добијем; Заиста, њено је понаша· ње врло непојмљиво !

Тошица. Чујем кораке, то ће бити Малчика! (Шређе на другу страну пред Штанцику.) Драга говпођице. (Судари се са Штанциком)

Штанцика. Идите до врага! (За себе, Крајњи безобразлук! Не знам ово, не знам оно! Је ли то одговор на просидбу2> 0хо, госпођице Малчика, бувише сте се високо попели! (Хода горе доле). Е

Бранко (хода горе доле, за себе) Да сам само могао посумњати, да ће се устезати!

Штанцика – (за себе) Мене они да не приме оберучке, мене! · ;

Бранко. Још ако се прочује!

Штанцика. Па ако се дозна!

Бранко (судари се са Штанциком, обоје стану и смеју.) |

Тошица. дни си смеју»