Позориште

ха

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Женски рат“) прешао је 6. Фебруара без великог жатора преко наше позорнице. И на приказивачима и на публици "се и видело и“ приметило, да је та представа. после беседе, која је до бела зоре трајала. Све то беше малаксало, изнемогло. Од приказивача је још највећу живахност и окретност развио г. Сајевић, који је Грињона у

други пут не потеже „духа оца и матере“ и тамо гтдему места није. Тако што може се галерији допасти, али не ономе позоришном свету, који у Финим шаљивим играма тражи фине комичне игре, а не размахивања и равбацивања. Г. Пелеш кад тост приказао нам је характер монришарев само у главним потезима. Али да се такав Фини „њушкало“ изнесе онакав какав је, за то треба више студије и времена, него што га је наш гост, као што довнасмо, за ту улогу имао. Ако да себи труда, то ћему моћи са свим за руком поћи временом и та улога. —0(„Она је луда.“) Приликом лањске прве приказе ове „драме“ говорисмо оттвирније о замисли и радњи пишчевој. Овом приликом остаје нам само рећи коју о глумачкој страни. Особе су већином биле у старим рукама. Ј. Маринковићки је доликовала „британка и њен горди стас“, и ми се не сећамо, да смо је скоро видели у улози њој угоднијој. Ленка Маринковићева, је својом безазленошћу била зтодан присојак на тамној слици своје стрине. Суботић нам је извео Харлеја познатом похвалном поузданошћу, само штета, што му глас беше промукао. У лицу доктора Јолака гледали смо лане Бранија, који је, колико се се-

Ћамо, био окретнији од ђ: Пелеша, коме у осталом, не- |

мамо особите замерке, осим што је могао, као и остали приказивачи, удесити мало пнглескију обравину; јер ма да има Инглеза што носе бркове, ми смо их ипак вични сматрати с обријаним брковима и усајзаКег-има. —а.

пПозовИиШштЕ. » (Народно позориште у Загребу.) 18 Фебруара приказиван је на загребачкој позорници нов комад: „Брачне

понуде“, шаљива игра у три чина, од Ј. Е. Томића. |

Загребачки листови приговарају том комаду да је веома

мало радње у њему, али да је писац ипак показаодоста |

талента загту струку. Један човек. који се жени збогновца, тражи у један мах две девојке. То: се дозна и он не добије ни једне. То је у мало речи цео садржај те шаљиве игре, која би се лако дала обавити и у једном чину.

Приговориће когод да су „Веселе жене уиндсорске“, које у главноме имају исти садржај, развучене у читавих пет чинова. Али које само једанпут видио или читао овај плод неислрпива хумора шекепирова, тај ће увидити на први мах, да „веселе жене“ тако обилују 38нимљивим епизодама, да су тако пуне силних комичвих ситуација, фине сплетке и досетљивот говора, да се тешко сме повући паралела између оба комада.

Лудо би, истина, и било, тражити у нас то, што је тек постигао највећи геније. Наши су захтеви веома смерни,

а тим смерним захтевима одговарају са свим, „брачне понуде“. Још бисмо, вели „О б8ор“, могли којешта приметити г. Томићу, које да га подстакнемо на даљи рад, које да га опоменемо на неке малене погрешке. На једно ипак од важних правила драматичних хоћемо да га још сетимо,

|а то је, да се никад не сме приповедати на позоришту главноме добро одиграо, само што бисмо му световали, да, |

оно, што се мало пре на позоришту догодило, као што се опет не сме напред рећи оно, што ће се тек догодити ; јер у првом случају постајемо досадни, а у другом квари ве ефекат онога, што треба тек изненада да дође.

_ (Руско позсриштеу Бечу). Руски листови доносе глас, по коме ће се у Бечу основати руско позориште, које ће за време бечке изложбе давати предетаве из руског на-

| родног живота, како би се странци, који ће на изложбу

доћи, могли упознати са руским народним животом и одбичајима. Покретачи су те одиста лепе мисли гроф Дмитар Аркадијевић Марков и кнез Оболенски, Већ је и ред позоришних представа означен за почетак. Тако ће се давати ови комади и ове руске опере: „Смрт Ивана гроног“, „Руска свадба“, „Асколдова могила“, (Асколдов гроб, од којега је неке одломке певао на својим концертима по нашим крајевима руски певач А. Славјанеки), „Омрт Лапонова“, „Кнез Серебрјони“, и тако даље. Накити и оправе тог руског позоришта биће сјајни, а у њему ћепредетављати први руски глумци из Москве и Петрограда.

ј МУЗИКА.

% (Српсни тамбураши.) Дружина ерпских тамбураша из Сомбора борави сада у Пешти. У тој дружини имањих четрнаест, анаумила је да обиђе Париз, Лондон и Петроград. да време светске изложбе у Бечу свираће у престоници аустријске државе. У Пешти је пробудило то

! тамбурашко друштво велико чуђење, не само својом у-

метном и кроз народном свирком него и својим лепим укусним оделом. Оделоје тим тамбурашима: првене чакшире,прелук од беле свиле, обилно златом извезена душанка од угасите плаве боје и првени Фес е плавом кићанком. Тамбурашка

| дружина бавиће се у Пешти још којих десетак дана, па ће

за то време имати прилике да свира предсамом краљицом, која је изјавила жељу, да би их радо чула,

бситнићЕ » (Реклама.) Американци су први на свету што се тиче рекламе. Не давно узе неки крчмар у Сан Франчиску свето писмо на среду, те држ вади из њега места у похвалу својој крчми. Међу осталима употреби један дани

| ово место на овај начин; „И Јосиф, сав у плачу, упита,

браћу, живилиму још отац“ А браћа му одговорише : „Да како да живи, и добро му је, јер руча и вечера сваки дан у „космополицком хотелу“.

Издаје управа српског народног позоришта.