Позориште

„ллљ ~ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТРТАК 22. ФЕБРУАРА 1873,

И па 48 ТОД 1]. + А. Ви УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40. А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАДЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 3А жиг СВАКИ 177,

Др ч

Од иња пао вјајак бео На моју црну влас,

Ја мишљах да је седина, Старости еребрн врас.

а,

Ат радост ми се растопи, А црна влас ми прети, Ох, ко ће младост поднети! Ох, где је крај тој мети2!

Многи је стеко седу влас У краткоме тренуту, А тле! Ја јоште никако, На тако дугом путу!

По В. Милеру

ЈЕ

БН ___-___----—-_-_ И ИВИНИ

ИЗБИРАЧИЦА,

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА С ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКОВИЋА.

(Наставак.)

Тимић, За то ти опет можеш имати, ,. Тимићка, Ено, музика је престала! Брзо да забављамо госте! (Оде)

БОА ВБ ле БУША. Тошица (сал.)

Тошица. Сав сам се ознојио! Играо сам као бевомучан, подерао вам троје женских хаљина, двапут сам пао, све због ње — моје мучитељке ! 0, Малчика! Једнако трчим за њом, па вребам тренутак за одговор мојој просидби! Све бадава! Већ мислим ту је, онз се окрене и оде даље! (), Малчика! Ово се дуже не може издржати! Ја морам дознати судбу своју. Идем да је тражим, да јој кажем, да ћу умрети, ако ме

буде још дуже овако мучила! Победа или смрт, то је моја лозинка! 0) Малчика! (Оде)

ПОЈАВА ТРЕЋА, | Савета и Милица (уђу испод руке) Милица. Не, не! Ја добро видим, И Штанцика и Бранко са свим су другчији, Бранко једнако гледа на тебе! ,

МЕ

Савета. Ти се вараш о Бранку, Што се тиче Штанцивке, он заиста гледа на тебе!

Милица, Али ја не гледам на њега! ди је за мене мртав. Нећу да знам, да је жив, ја га не волим, ја га презирем!

Савета. Лагано, Милице, могла би се преварити!

Милица. Тако А зар ти још волиш Бранка 2

Савета, Ја2 Ја не бих знала, за што да га презирем, јер он ми није ништа скривио !

Милева. Тако! А зар то није ништа, кад један мушки, кога ми волимо, и не гледи на нас, већ другу воли! То су најгори мушки, Таке бих мушке, да сам ја судија, таке бих мушке ја све дала затворити!

Савета. Да их после можеш О П али ћути — ево их де иду, хајдмо! (Оду)

НОСА ЉА ДЕЋВРТА, Бранко и Штанцика. Бранко. Ви немате право, штоту вироту Милицу не волите! То је врло добро девојче!