Позориште

|

| | =

дал У НОВОМЕ

„5 ПУРШТЕ

САДУ У ПОНЕДЕОНИК 26. ФЕБРУАРА 1873. ~=—=~~

Јер ваа а БРОЈ 26, 2

ћу - ==

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — (СТОЈИ ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО.—_ ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,

ИЗБИРАЧИЦА.

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА 6 ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКОВИЋА,

(Свршетак.)

Милица. Али ви сте испросили Малчику!

Штанцика. Јесам, али ни једна просидба не стоји на путу другој просидби!

Милица. Врло лепо! Али ни један кошар не стоји на путу другом кошару!

Штанцика. Кошар 2

Милица. Кошар, ког сте по свој прилици од Малчике добили, кад сте мени пребегли,

Штанцика. Ви се варате, госпођице! Ја од госпођице Малчике још нисам добио кошара! Могуће је, да би га добио, али баш за то што

је могуће, нашао вам за добро; да могућност

предупредим,

Милица, И само за то сте дошли к мени2

Штанцика. (, не! Већ зато што вас љубим, што вас обожавам !

Милица (засебе) Једва једаред! (На глас) Кад би вам човек могао веровати!

Штанцика (падне на колена.) (), верујте ми, драга Милице! Ја сам вас увек водио, али ваше ла-

дно понашање отуђивало ме је од вас.

Милица (за себе.) Да боме, има човек право!

Штанцика. Али сада, кад видим, да и ви мене, не ћу казати волите, него љубите —

Милица (за себе Као да то није све једно!

Штанцика. Сад вас преклињем, немојте ме одбацити од себе!

Милица, А Малчика 2 (Ова се покаже).

Штанцика, Добија од мене кошар!

Милица. Устаните! ·

Штанцика. Ево ме за навеБ ваш ! (Загрли је.)

Милица. Хајдете мојим родитељима! (Оду.

ПОЈАВА ДВАНАЕСТА. Малчика, за тим Соколовић и;Јеца.

Малчика. Доцкан и опет доцкан! Је ли то ко видио! Мене тако изневерити! Мени дати 6отар! Да, да! Сада, кад бих му и дала кошар, он би слегао раменима, и смејао би се, рекао би ми да већ има жену. Свиснућу од једа! Само да ми је да знам шта да радимо Јаморам имати младожењу што пре док се јот није прочуло. Остао -је још Тошица,.. Да, да! Он мора бити мој муж! Иде неко! 5

(Соколовић и Јеца ступе)

Соколовић, Драго моје дете!

Јеца. Јеви ли већ рекла Штанцики2

Малчика. Штанцикиг Нећу да чујем за њега! Он је један,...

Соколовић и Јеца. Шта!

Малчика, Предомислила вам ве! Не ћу Штане чиву! Поћи ћу за говподина Тошицу !

Соколовић и Јеца. За Тошицуг

Малчика, Но, па шта се чудитер

Соколовић, Али дете моје, ја сам му већ,.!

Јеца. И ја сам већ....

Малчика, Шта наопако! Да му нисте већ отказали 2

Соколовић и Јеца. Да боме, да смо!

Малчика, Додкан! 0х, Боже! Несвест ! (Спусти се на столицу.)

Соколовић. Дете моје шта је теби 2 (Виче) Воде! Воде!

Јеца. Боже благи — повлило јој! (Виче) пој Воде! (Јован протрчи кроз собу.)

|)