Позориште
2 дта ориско НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Разбојници,) драма у 5 чинова, од Ф. Шилера, што су превели Ж. Шокорац и М. В. Вујић приказивани су на, нашој позорници 26 фебруара. Ми у начелу не можемо допустити, да се клесичка,
дела на позорници скраћују, осим у колико је ова или.
она појава удешена ли према ономе времену, у коме је писана, што налазимо кад кад н. пр. у Шекепира. Поред свију мана својих ово првенче шилерово ипак је класичко дело; те се јако опажа, кад се по која од заматнијих појава изостави, што нам јеу овом случају особито било жао према носиоцима скраћених улога, на-
име Фрање Мора (г. Суботића) и Амалије (г. Сајевићке).
Суботић је ипак пмао прилике показати, да. је Фрања једна од његових најугоднијих и најбољих улога, које се навек о вољом и с окушаном снагом лаћа и изводи. — Код Амалије нам је највише криво било скраћивање уживања, изостављање појаве у врту и са Фрањом. Г. Сајевићка није пмала маха, да развије сав свој лепи дар, сав полет своје топлоте, која је ипак и у одломцима довољно пробиј ала. — Недељковић је одиграо Карла обичном поузданошћу.' дала прилике публици да пљеска,
Рашићева. У Данилу показао је Лукић и опет, да се полагано али поуздано пење на лествицама уметности,
за коју показује све више воље п дара. — И Божовић |
је у краткој улови Козинскога, према томе што је по-
четник, изнео толико полета и жара, да га крепка воља,
ни неуморна студија, могу скоро изнети на већу висину у
дружини. – —5НОВ ОРИ ПЕТЕ.
% (Чешко народно позориште.) На чешко народно позориште у Прагу скупило се до сада свега 408.000 Фор. а. вр. а на пензиони фонад глумачки 42.000. бор. а вр.
# (Народно позориште у Загребу.) „Дне 1. марта,“ вели „Млепас“ „почео се дакле ред озбиљних представа у нашем народном позоришту. Приказивала се у корист наше вредне глумице Иване Бајзове „Париска сиротиња,“ слика из живота, у5 чинова по француском превео Стојановић. Ми такове представе у корист ваљаних чланова сматрамо неком еветковином, код које посведочава публика симпатије према заслужним глумцима, а Ивана Бајзова, воља рећи. заслужује поштовање наше публикес пувим правом у сваком погледу. Да та светковина није тако сјајно по-
тла за руком, има два врло важна разлота. Први је сам | комад, а други само приказивање. „Париска сиротиња“ | плод је грађанеко-романтичне Француске школе, у којој | је коло водио чувени члан париске комунске владе фе- |
лике Пија којој имамо захвалити комаде као што су: „Ритар
париски“ „СћеуаЦег де тлајвоп гопсе,“ „Нелска кулаги тд. | АЕ = | Главни нишан те школе беху танки живци, меко срце и
а
есобито у појави , с калуђером. Та је појава | услед алузија на наше данашње калуђере; а и јесте чудна појава, кад | слуга божија мора да:се постиди пред — разбојником! | Успеху те појаве допринела, је много драстична комика |
| вузне очи опћинства, т. ј. ефекат, Психологија, развијтак, | природа, то беху тој драматичној зиколи ствари сувишне, Не велимо тиме да се та врста драма изкључи из нашега репертоара, нека се дају; нашем опћинству то се донекле мили, јер се нас Хрвата дојима више непосредни ефекат, Али "како има таких плодова сила, божија, требани ту бирати, „Париском сиротињом“ пак није наш репертоар ништа, добио, особито није у форми, како се код нав приказала. Од 7 до у, 12 сахата гледали смо смесу свију могућих немогућности, неприродних призора, невероватних случајева, да нам је скоро п досадило. Велика погрешка, беше, да се приказао цео комад, кад се бар једна трећина може избрисати. Приказивање у свему беше слабо, полагано. | Надасмо бе, да ће та неслика из неживота наћи евој гроб | у позоришној књижници, али се преварисмо. Дне 5. марта приказао се тај комад по други пут „на многострано 8ахтевање.“ Такова вашарска реклама у опште не спада на отласе уметничког земаљског завода, и питали бисмо смерно, каквим је начином управа за то многобројно захтевање | сазнала. Ако је било запрека, па нека се рекне: за то, | и зато не може се други комад приказати, и обћинство би било задовољно, али од нужде не ваља правити рекламе.“ Мруга И КА;
“ (Нове опере.) Еркел је зготовно своју нову оперу. „ђурађ Бранковић“ и већ су је почели учити у мађарском | народном позоришту у Пешти. — Сметана, који је довршио своју оперу „Љубишу“, ради садана комичкој опери, која, се зове „Две удовице,“ — 5. Фебруара приказани ет, били у маријином позоришту у Петрограду неколико нризора из опере „Борис Годинов,“ од Мусорскога. Ова опера, која је рађена по Пушкину и Карамзину, јако се. допала, Талијански музичар Понкијели пише музику за оперу : „Кон. | рад Валенрод“, ког је написао А. Мицкијевић.
6 КИ вољи с.
+ (Коперник). Славни пољски живописац Матејко зтотовљава слику, којој је главна особа неумрли Коперник. Тај славни звездар седи под небом звездама осутом, а тиху ноћ осветљује бледо светило месечево. Удубљен у бвоја посматрања, диже главу и руке према небу. Код ногу коперникових стоји жижак који расветљује доњи део слике, за ту слику Матејкову веле, да је тако дивно изведена да је се неможеш доста нагледати.
+ (Црногорке и рањени војвода). У Паризу зготовљава, за владику Штросмајера гласовити Чермак слику, која представља Шрногорке, како нашлазе на рањеног војводу прногореког у планини, у којусу понели храну својим мужевима. Ова предивна слика изложиће се прво у изложби умотворина у Паризу. Тај словенски уметник приправља такођер другу слику, којој је предмет прпљен из живота Прокопа холога.
Издаје управа српског народног позоришта.