Позориште

_____. У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 12. МАРТА 1873. ===

с о 5 2 Маври и и ~ ТОДИНА 1,» 146 БРОЈ 790 Је Гаја аи : ша“

| УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — стози ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. мЕбЕЧчно.— ЗА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ЉУБАВ НИЈЕ ШАЛА,

Шаљива игра у ! радњи, по туђој мисли од А. Хаџића.

(Наставак.) :

Златко (збуњен) Та да, али шта бе бити од | мене као почасног великог бележника ако за мном ускочите»

Милица (увређено;) Велика би, додуше, несрећа и била, да изгубите службу без плате!

Златко. Плата ће већ доћи, само до се које место упразни., да то вас молим, Милице, да прднађете што друго, само да ве бегамо. Шта би свет на то рекаог

Милица. Шта вам је стало до света, та Ви сте песник!

Златко, То је истина, али —

Милица. Шта страхујете2 За листове ћете писати песме, а за позориште драме, па ето нам и славе и новада !

Златко. То је све лепо, али од саме славене да се живети! Хеј, моја Милице, дуго ћемо још чекати да настану времена, у којима ће српски вњижевници радом својим на књижевном пољу

"моћи себи кору хлеба стећи!

Милица. Ја видим да ме не волите исерено, када тако говорите,

Златко, Милице, ви ме само мучите када се о мојој љубависумњате, Та зар не видите, да се у нас песници једва хлебом хране, да им се пдо– сле смрти њихове жена и деца потуцају по беломе свету од немила до недрага. Па зар неби то било од бога велика грехота, а од људи 8азор и срамота; да вас унесрећим, вас, Милице, која не зна шта је беда и невоља на овоме свету !

Милица. Ја ћу радити, па ћу себи толико 8аелужити, кодиво ће ми требати за живот. Већ ми сада расте срце од милина када помислим

на то наше дивно живовање!

Златко. Тако говори срце ваше, али ви морате саслушати и глас разума вашег.

Милица (и не слушајући га.) 0Х, ако ће нам дивно продавити дани наши, како ће нам срца весело пловити по. реци од милина!

Златко (за себе Сто му мува, та баш непопушта !

Милица. Ми не ћемо марити за свет, ми ћемо само једно за друго живети, Да, наша ће љубав и саму пустињу претворити у рај!

Златко (расејан) Пустиња, љубав, рај, то је све лепо, али —

Милица (ладно.) Ви ме нисте никада волели!

Златко. Милице, зар опет почињеш>

Милица. Та нисте ди ми ви сами у небо узновила „Страдања младога Вертераг2“ Нисмо ли зар заједно сузе пролевали читајући „Ромеа и Јудију“» и судбу „Фердиннада и Лујзе“ 2

Златко, То је све истина, али —

Милица. Као што видим, госдодине, ја сам се у вама преварила!вВи сте вебичњав! До душе и ви сте ми леп песник, који само лепо пева, а ништа не осећа, Ви сте само на речима јунаб, а на делу кукавица! Срам вас било!

Златко. Милице, ако бога знате не говорите тако, криво ми чините! Ја ћу све за вас учинити, разумете ли ме, све, само не бегати! Иштите и живот мој, ја ћу вам га радо посветити,

_радо. ћу вам га на жртву принети, само не тра-

жите од мене, да вас у беду и невољу бацим !

Милица (јуначки) Ти ми нудиш свој живот 2 Добро; ја га примам. Ти ме не ћеш у јунаштву надмашити ! Та и тако је живот без љубави страшнији и од саме смрти. (Ухвати га за руку.) Ако нема