Позориште
и
ме о
= 1030)
> У НОВОМЕ па у ње 14. МАРТА 1873, ~--=-=
УРЕЂУЈЕ А,
с >
+ · БРОЈ 9), | на ан ||
ХАШШЋ,
Златко (комичном одлуком.) Тако је две душе и | два тела!
Милица (и не слуша та.) Па где, како и кадда. учинимо крај овом нашем бедном животу г Ја једва чекам да нам се душе тамо на другоме ввету загрле!
Златко. А тек ја! (За себе) 0Х, да знаш само како ми је, када на то помислим! (На глас) Та, да! Ал' где, како и кадо — то је сад питање. Пушка чини велику буку; вода може да те избаци, угљен може да те и не угуши —
Милица (упада му у реч) Ја ћу се постарати
за начин, којим ћемо крај учинити животу сво-
"ме. За један еахат ето ме до тебе, драгимој длатво !
Златко. Ти хоћеш мени да дођеш, и то већ за један сахат! Али реци ми, молим те, на што. та журба»
Милица. Као што смо се у потаји тихо волели, тако ћемо исто у потаји и тишини овом свету збогом остај рећи!
Златко, Са свим у тишини, — велиш, Добро!
Лепо! Та ја, знаш, не марим, али шта ће нато свет: рећи 2
ПОјАВА ШЕСТА, Наста и пређашњи.
Наста. (улази брзо. у Ђеж'те, госнохиве, ето: нам долази беда на врат!
Милица. Нека дође, ми ћемо јој у очи погледати ! (Пружи руку Заатку.) Хвада ти, драта душо моја, за један сахат ето нав у бољем свету ! | Тамо ћемо на веки сретно живовати! (Одлазну ен
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — (СтоЈИ ЗА нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 ноБ. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ,
ЉУБАВ НИЈЕ АЛА,
Шаљива игра у | радњи, по туђој мисли од А. Хаџића.
ак >)
| друкчије, ти моји проклети стихови заврнуше |
| (Одлази сетно, невесело)
МЕСЕЧНО.— 85 ОБЛАСЕ |
Наста. За бога, господине, шта сте ве уко- “ чили, за што не бегатер Госпођа ће ме одмах | отерати из службе, ако вас овде затече!
Златко (збуњен) На веки, у бољем свету, сре- | тно живовати — лепа хвала на тој кажи! Ко би | се само могао од Милице томе надати! Није |
јој мозак! (Насти) Хвала ти,добрадушо! (За себе) Којом срећом да ме није ни пустила у кућу! (На глас.) Збогом; добро дете моје, и ми ћемо се некада видети, тамо на. оном другом, бољем свету. (У растресености грли је и говори тужним гласом.) Добру, лаву, благу ноћ ти желим, зоро моја сјајна! | На веки збогом, мој пребели данче! Збогом! |
ПОЈАВА СЕДМА. Наста (сама, гледи за њим зачуђено)
Наста. Ао, туго и невољо, шта ти тај ту не наговори! Као да му је љубав сав мозак по- | пила, (Гледа кроз прозор) Добро што. оде, јер ето | баш сад улази госнођа у кућу. Не могу исвазати како жалим ту нашу добру госпођицу. Та није да је добра, већ као добар дањ у години! Пада јој нема помоћи ! Хеј, Боже, и ја сам мислила да ћу од туге свиснути, кад ми онд однеше Ђуву у војнике, па ево ме опет здраве и веседе. Јо, ко Ће као бог! Само да сам ја на месту наше. госпођице, ја бих већ знала, шта бих радила да буде онако вао што ја хоћу, ади овако ћутвац, Насто, па гледај свога посла, (Одлази)
(Златкова соба, десно Сто за нисање а на њену напири и књиге, лево прозор и уз прозор столица, У дну више столица:) (Наставиће се.)
снесе