Позориште

о У НОВОМЕ САДУ ЧЕТВРТАК 29. МАРТА 1873. —==~~

5 5 пр Ур а = ГОДИНА 1. 48 БРОЈ 36, 2 УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ ФАД 40, А НА ОТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. —— ЗА ОГЛАДЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА жиг СВАКИ ПУТ,

Између позоришног известиоца „Видов-дана“ б. иг. Јована Ђорђевића драматурга народног позоришта у Београду породила се у београд| ским листовима распра, из које ћемо саопштити оно, што је од веће, опште важности по оба врпска народна позоришта.

„Све моје примедбе“ — вели Б. — „долазе очевидно из жеље, да се што мање погрешака чине у позоришту, особито сада, где је оно допало критичког стања“. На то одговара гос. Ј. Ђорђевић овако: „И то критичностање спомиње г, Б. тек онако мимогред, као да је реч о ваквом разбијеном ону! А зна ли г Б, шта се то зове „критично стање“ Зна ли, даје то питање о животу и смрти2 А зна ли, како су духови расположени у критичном стању дна ли, да се онда свако зло лакше верује, да се од свачега лакше преза, и за то да је онда одвећ опасно, ударати на ларму пре, него што св осведочимо, да је то заиста злог дна лион, да је у критичном стању добар савет екуп, а рђав савет и неумесне примедбе да се не праштају ни незнању, а камо ли злој вољиг Зна ли он најпосле, да је у критичном стању боље, ни онда не лупати у велики добош, кад се добри савети и умесне примедбе дају; јер ве тим уштеди немир, и онај, кога се тиче, може исправити погрешку пре, него штоје идруги приметег Зна ли г. Б. све тог

Ако зна, онда ћу га питати: какве ће бити користи позоришту у ово критично доба, ако би господину Б. и пошло за руком, уверити публику, да реперторијом народног позоришта рукује човек, који Француску литературу не познаје, дакле игнорант,

Какве ће бити користи позоришту у ово критично доба, ако би г, Б. и пошло 34 руком у-

Ма

ОБА НАША НАРОДНА. ПОЗОРИШТА,

верити публику, да је тај исти игнорант уједно и лажа, јер претерује хвалећи Лесинга и тиме публику вара2

Какве ће биги користи позоришту у ово критично доба, ако би г, Б, и пошло за руком, уверити публику, да је Лесингов „Натан“ слаб комад, и да је публику ладну оставио 2“ „Натан“, који је дика и украс првим позориштима свега изображеног света, којега е пијететом пред| стављају и она позоришта, која нису у Бритичном стању!

Ма представљамо „Натана“, коме ако би се ишта имало замерити, било би то, да је њему представник јеврејста партајски насликан као узор свију људеких врдина, и да су према њему јако у сенци оба друга представника хришћанетва и муамеданства ; а г. Б, нађе за добро, баш у ово критично доба опоменути наше вутрађане Јевреје, да се они вређају баш у оном комаду, који је глориФикација јеврејства! Какве ће бити отуда користи позоришту

Ако се то еве код г. Б, зове критика, ондаја не знам, како се код њега зове опадање, ком не би требало да има местани у најејајнијем етању,; а камо ли у критичном,

Критика! Јавност! Журналистика! Моћ слободне штампе и њен уплив на племенит, даровит народ! Какве су то дивне речи! Каква исполинска снага лежи у њима! Шта се и шта не може постићи е тим моћним факторима! Оћете ли, господине Б., да то огледамо баш на позоришту, кад је о њему речо

Знате ли, г, Б,, што о постанку народног позоришта новосадског 2 днате ди, ко гаје поглавито створио, одржао, па му још и сад душу држи» Ја ћу да вам кажем, ко: „журналистика! И вад ме послушајте,