Позориште

- У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 19. АПРИЛА 1873, -—-----

„тон 1: ПОЗОРИШТЕ 45 веш 6 % ју <= ои

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ бАД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. мЕсЕчно.— ЗА ОГЛАДЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ДВЕ ГЛУМИЦЕ, ДВЕ ПРОТИВНИЦЕ НА ПОЗОРНИПИ И У ЖИВОТУ.

Као што је Кондоруши навикла била, уђе , она и сад у собу Карлу, не чекајући, да је нај- | пре послужитељ њему пријави, и затече га крај | | писаћег стола, где веди и пише.

— Гле, гле, посете ми из ненада, рече Карло; тоспођица, за коју бих пре мислио, да сад бај- | ва у наручи Морфејеви, ево је преда мном, у: свечаном руву, а ја се јоште ни обукао нисам, | али сад таки ћу,...

— Не чинте себи сметње ни најмање, управитељу, вична сам ја тако вас гледати; ја до- | ђох овај пар повла ради — то рекав посади се | и без понуде на софу, што стојаше преко од стола,

— Посла ради дођосте, а рад каквога посла2

— Дођох, да вас упитам, дал сте ВОЉНИ обновити са мном уговор, јер за три круећа рок му истиче,

— Истичер чудећи се запита Карло, да ја | то не знадох! Али, ни с једне стране није отказа, тај уговор важиће дакле још за годину дана,

— Таколи јер одговори глумица поругљиво, још годину дана да останем ја б том просјачком платомо Не, драги Карло, тако се нисмо погађали, Госпођа Брунингова има плате триред више од моје; ја сам вама дојако доста по- | служила, а не ћу више да будем тој овоби за. леђима, која ни малчице не познаје, шта је Бечлијама по ћефу. Јест, што је ново, то је примамљиво, те привлачи публику; али брзо ће сустати и та сила привлачива — нестаће је, а ја ћу и

после тога славити се, дакле, сад бирајте: Бру. | | нингову или мене!

— Ја ћу вас обавде да задржим.

— Али ја нећу да останем, осим ако ВИ И | мене исто тако сјајно наградите, као што сте. ту са севера тоспођу Немицу,

о ОВНА

(Свршетак.)

| мута, па опет мирно седе за свој рад запо-

— Ја нисам навикао, да ми ко прописује, шта да чиним — одговори јетко управитељ,

— А ја опет нисам вична, да ми се друга | која претпоставља,

— Мени ће бар слободно бити, да по ввојој вољи бирам чланове себи.

— Ја сам вама у томе много што шта кроз прете гледала, ћутала сам на толике ваше странпутице, а сад више нећу. Ја нећу да сам лоша од друге; илићу таки исти уговор имати каои она, или ћу одмах отићи е ваше позорнице.

— Хо, хо! Лако ћемо већ е тиме!

— Нема те силе на земљи, што ће моћи мене натерати да глумим, кад ја нећу, Хоћу да видим, да л може глумица једна управитељу импоновати или не,

Карло на то ни речи не рече, узме перо у руке па ће написати неколико редака, Мени нико не ће импоновати, рекне он, у који мах јој пружи писмено једно. Ви сте отпуштени, данашњим даном сте отпуштени, ево вам ваше отпуснице, Не ће мени импоновати ни један глумац — дода он на то, и устав, стане гордо ходати по соби, горе доле,

Кондоруши ева у лицу пребледи и проговори сва _ | потресена: Ја вам дугујем јоште нешто предујма,

-— Прочитајте само ту цедуљу, предујам је подмирен — настави Карло сасвим мирно — ми смо навек растављени, оштро задње речи нагласивши, -

— Знала сам ја, да ће тако бити, ЧИМ вас спазих у каруцама, где госпођу Брунингову кући

отпратисте — одговори отпуштеница и брзо изађе на поље,

Карло се на то насмеши, шмрене мало бур-

пене епа