Позориште

77777 НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 9. ДЕЦЕМБРА 1873. 7777

ПОЗОРИШТЕ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

урана 48 РРОЈ 40, 2-

пити

четри Њје ен

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (СТОЈИ ЗА нови сад 40), А НА СТРАНУ 60 НОБ. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ђуУЛИЋИ УВЕО У ЗОРУ.

Иза горе сунце ниче, “|

Више мене славуј птица Па на гробљу дрва злати; |

Тужне своје песме вије,

Рова пала на цветиће Па их учи мирисати,

Ко да чита се мога лица, Па ме пита како ми је»

Мени ј, друже, нешто лако

Како ј данак огрануо,

Сневао сам да вам плако,

Па ми ј' терет одлануо, 173.

ЛИСТОВИ 0 ПОЗОРИШТУ.

(Наставак.)

Др. Лаубе примио ме је веома уљудно и срдачно, и распитивао се за одношаје нашега позоришта, па кад је чуо, да ми је интендантура дворских позоришта ускратила елободан улаз, веома се разљутио, велећи, да интендантура ваљда не зна за што добија потпору од 80.000 Фор, од самога краља» за цело не за то, рече, да смета напретку драматичне уметности, Он ме је представио и Стракошу, о ком сам тилпре споменуо, те сам се тако за кратко време упознао са целим особљем лаубовог позоришта, Ти се ваљда не ћеш чудити, ако ти речем, да Лаубе има тридесет мушких а седамнаест женских сила, и то су све прве силе, и да тако скоро сваки дан друге силе представљају. Његов је тажен-ета на месец, 21.000 Фор, Он бере од деоничара 350.000 на год, за, своју и свота особља плату, Наравно, где се толики новац троши, ту се може нешто и захтевати, па ипак не даје опере, Он негује само драматичну струку, те се надмеће са дворским позориштем, а да ли ће победити, то ће време показати,

Веома сам радознао био, да завирим у гардеробу, те сам с тога потражио главнота хаљи-

нара Еперијуса, који ме је, прочитав налог лаубов, по свима просторијама гардеробе водио, те ми сва одела из сваке добе показаои растумачио, Ту сам се осведочио, како је сиромашна наша тардероба у Загребу, па ипак представљамо и ми исто тако велике огромне комадеу костиму као и они, Ми ти, пријатељу, као што и ти сам знаш, имамо само две врете одела, шпанско и нешто ренесанса, Старо немачко не ћу ни да

· спомињем, јер је веома мањкаво. Наше народно

одело доста је лепо и богато, али да како служи само опери, јер народних драма имамо — веома мало, Шпанско одело елужи нам дакле за све, Играли ми „Ромеја и Јулију,“ „Изабелу др-

„синијеву“ или „Лукрецију Борџију, то је у нас

све једно. „Фаусту“ имамо захвалити, што нам је гардероба по нешто добила у старом немачком оделу. Иначе нас драма не би онако никад 0богатила, јер се њој за љубав није никад, или веома мало што учинило, иако је првобитни за-

| датак народнога позоришта у Загребу драма-

тично изображење, а не оперно, и ако се субвенција првобитно за драму одредила, а не за