Позориште

~“ “= У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 27. ДЕЦЕМБРА 1873. 77777

ОШ Мир др :

~

+ БРОЈ 68, у-

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СтРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО, — ЗА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 ЗА ЖИГ СВАБИ ПУТ.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

(Наставак.)

Из оставине покојнога кнеза одобри законодавна власт према обећању његовом још. 7.000 дуката,

дграда народнота позоришта у Београду, по плану архитекта А. Бугарскога, поче се зидати августа 1868. Кнез Милан удари јој темељ, а митрополит Михаило оевети је,

Исте године народна је екупштина одобрила, а наместништво кнежевекога достојанетва потврдило закон о уређењу народнога позоришта у у Београду, и дата је позоришту припомоћ од 6.000 талира годишње,

Као што је Наполеон |. декрет за Табафте Егапсаз у Паризу потнивао према пожару Москве, тако намесници потпиваше закон о народном позоришту у Београду усред највеће невоље земаљеске, Ново позориште отворено би већ при крају новембра 1869. свечаном преставом, а пре тога приказивало сеу дворани вод „енглеске краљице,“

Уз кнеза Михаила беше велики меценат поворишту , ваветник, а доцније намесник Јован Гавриловић, који је позоришту и најбољим глумцима позајимао,; а после и поклањао знатне-суме дуката,

Радња великога позоришнога одбора штампана је 1869, и 1870, у званичним новинама и ва се у КЊИЖИЦИ,

Овде је место да бацимо летимичан поглед на постанак новосадске; загребачке и беотрадеке позоришне дружине, на њихов еклоп и радњу, на њихов међусобни утицај и добре и зле последице тога утицаја, да бисмо тако могли наћи поуздан кажинут и за садашње прилике,

Постанак загребачкој дружини ваља тражити у г. 1859. Те је тодине давало. представе

у Загребу неко немачко друштво, Пораз Аустријанаца у Италији пробуди евуда народни дух и народне тежње, Управљач немачки буде принуђен ба својим друштвом давати хрватске представе, Тако постане прва хрватска дружина, коју прими под закриље најпре одбор, а доцније и земаљеки сабор; који јој одреди и субвенцију. Из тога су кола оба Фрајденрајха, Мандровић, Миховилов, Андријевић, Аделехајмова, Норвегова, Бајзова, Перисова и други. Добитак је био тај, што је тиме хрватеко позориште стекло одмах у први мах извечбаних глумаца: а штета је била у томе, што ова дружина није ни по духу; ни по језику била чисто народна, По духу била је немачка; по језику била је нека етнографска смеса од Хрвата, Срба и мање више похрваћених Немаца, Отуда је, да тамо никад ни у чему не могаше продрети народан правац, никакав виши полет; отуда је, да се тамо и дан данашњи претежно и скоро ивкључно на позорници немачки издају наредбе ида чланови једно ве другим немачки говоре и дописују. Што је немштини давало отпора, то је био по који народни талас из Н, Сада ииз Београда и нешто контрола народне журналистике, Ађртиетична управа била је до године 1964, ва свим у рукама -тлумачким, а тек од тога времена почиње одбор и интендантура на њу више утицати, Снага је хрватског позоришта у његовој субвенцији,

(а евим нам други облик представља народно позориште у Новоме Саду. дно је постало т. 1861. независно од загребачког, из самих народних елемената, То беху глумци почетници из дружине некога Кнежевића, који беху напустили свога управљача, и које беше изнај-